Sana Life
Povezane vesti
Svetska nedelja dojenja obeležava se svake godine od 1. do 7. avgusta za podsticanje dojenja i poboljšanje zdravlja beba širom sveta.
Razvojno savetovalište Doma zdravlja Niš u saradnji sa Patronažnom službom Doma zdravlja obeležilo je Svetsku nedelju dojenja akcijom u parku Čair gde su mladi roditelji mogli su da dobiju korisne savete u vezi dojenja, da se detaljnije informišu o samom činu dojenja, kao i o prednostima prirodne ishrane.
Podeljen je i koristan edukativni materijal, a posećenost akcije je bila izuzetna.
Prema rečima Danijele Nešić ovogodišnji slogan “Podrška mamama da doje bilo kada, bilo gde” govori o tome da je dojenje ključni element koji nas navodi na razmišljanje koliko treba da cenimo blagostanje od samog početka života, na koji način da se uzajamno poštujemo i brinemo za svet koji delimo.
“Ovaj dan ima za cilj da podstakne društvo da preuzme ulogu u stvaranju prijatnije sredine u zajednici za dojenje, kaže ona.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje isključivo dojenje koje počinje u toku prvog sata posle rođenja do navršenih 6 meseci bebinog života. Tek tada treba početi sa dohranom, uz nastavak dojenja do 2 godine, pa i duže.
ZAŠTO JE DOJENjE DOBRO ZA DETE?
• Majčino mleko je potpuna i savršena hrana za novorođenče. Sastav majčinog mleka se automatski prilagođava individualnim potrebama deteta i pruža optimalan odnos hranljivih materija za pravilan rast i razvoj.
• Majčino mleko se lakše vari nego adaptirano mleko, dojenje smiruje bebu i pruža joj osećaj sigurnosti.
• Majčino mleko podstiče razvoj bebinog imunološkog sistema smanjujući rizik od infekcija
• Dokazano je da dojena deca ređe oboljevaju od određenih bolesti, dojenje štiti dete od ranog oštećenja vida, nepravilnog razvoja vilica i tvrdog nepca, značajno je ređa pojava karijesa.
• Istraživanja pokazuju da su dojena deca inteligentnija, imaju razvijenije govorne sposobnosti, društvenija su i emocionalno stabilnija.
• Dojena deca su ređe gojazna kada odrastu.
• Dojena deca su zdravija i ređe odlaze lekaru.
• Bebe koje se hrane majčinim mlekom ređe obolevaju od dijareja (proliva), infekcija sistema za varenje i sistema za disanje, nego bebe koje se hrane veštačkim mlekom.
• Majčino mleko sadrži bifidus faktor, koji stimuliše rast specifičnih zaštitnih bakterija (L. bifidus-a) u crevima odojčeta, i sprečava širenje drugih štetnih bakterija.
• Desetine protivupalnih materija ublažuju posledice zapaljenskih procesa.
• Majčino mleko sadrži bela krvna zrnca (limfocite i makrofage) koji učestvuju u odbrani od infekcija.
• Mleko svake majke sadrži antitela koja štite bebu od bolesti kojima je majka bila izložena.
• Faktori rasta utiču na razvoj i sazrevanje imunološkog sistema, centralnog nervnog sistema i drugih organskih sistema (koža).
• Enzimi za varenje, laktaze i lipaze, i mnogi drugi važni enzimi, štite bebe koje se rađaju sa još neizgrađenim ili oštećenim enzimskim sistemima.
• Hranljive materije iz mleka, kao što su cink i polinezasićene masne kiseline, pomažu razvoj imunološkog sistema odojčeta.
• Ako se bebi u prvim danima života da i samo jedna flašica veštačkog mleka, time se povećava verovatnoća pojave alergijskih bolesti. Sve vrste ovih mleka, uključujući mleka na bazi soje, nose rizik od pojave alergije.
ZAŠTO JE DOJENjE DOBRO ZA MAJKU?
• Podstiče kontrakcije materice posle porođaja, smanjuje postporođajno krvarenje, i rizik od anemije.
• Smanjuje rizik od postporođajne depresije.
• Žene koje su produženo dojile svoju decu (6-24 meseci) imaju manji rizik oboljevanja od raka jajnika, raka dojki i materice, kao i od osteoporoze.
• Besplatno je!
• Povećava samopouzdanje majke dajući joj osećaj kontrole nad svojim telom.
• Isključivo dojenje pozitivno utiče na imunitet majke.
• Manje posla oko hranjenja bebe.
• Brži fizički oporavak posle porođaja.
• Ređe pojave zlostavljanja i zanemarivanja dece (zbog jačeg vezivanja majki i dece)
• Dojenje ima i praktične prednosti – u toku noći i na putovanju.
• Nema razloga za strah da će se mleko noću pokvariti.
• Nema razloga za strahovanje zbog moguće nestašice industrijski pripremljenih mleka, loše distribucije, povlačenja proizvoda, ili krize.
ZAŠTO JE DOJENjE DOBRO ZA PORODICU?
• Jednostavnost hranjenja – lako dostupno;
• Ušteda u vremenu – umesto da majka/članovi porodice pripremaju obroke za dete imaće više vremena da se igraju sa njim i uživaju u njegovom društvu;
• Bolje zdravlje majke i deteta;
• Rasterećenje porodičnog budžeta;
• Uspostavljanje skladnih porodičnih odnosa.
RIZICI NEDOJENjA ZA DECU I ODOJČAD:
• povećan rizik od astme
• povećan rizik od alergija
• ograničen kognitivni razvoj
• povećan rizik od akutnog respiratornog distresa
• povećan rizik od nepravilnog zagrižaja
• povećan rizik od infekcija zbog zagađenih mlečnih formula
• povećan rizik od nutritivnih deficita
• povećan rizik od nastanka raka u detinjstvu
• povećan rizik od hroničnih bolesti
• povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti
• povećan rizik od nastanka šećerne bolesti
• povećan rizik od nastanka gojaznosti
• povećan rizik od nastanka zapaljenskih bolesti organa za varenje
• povećan rizik smrtnosti
• povećan rizik upala srednjeg uha
RIZICI NEDOJENjA ZA MAJKE:
• povećan rizik od karcinoma dojke
• povećan rizik od prekomerne telesne mase
• povećan rizik od karcinoma jajnika i endometrijuma
• povećan rizik od osteoporoze
• povećan rizik od reumatoidnog artritisa
• povećan rizik od stresa i anksioznosti
• povećan rizik od šećerne bolesti u materinstvu
