Sana Beauty
Povezane vesti
Prvi Paradajz fest u Lebanu održan je pre tri godine u jeku najveće krize sa ovim proizvodom kada su ga povrtari u znak protesta zbog niske cene, odnosno nekontrolisanog uvoza besplatno delili. Ovogodišnji broji čak 54 izlagača sa područja lebanske opštine ali i gostima iz Severne Makedonije.
Jedri, sočni plodovi i to ne samo tradicionalno crvene boje već su tu i varijacije na temu sa crnim i žutim paradajzom, ali i sve nijanse pink i roze boje, jednostavno crveno “blago”. Svake godine povrtari iz jablaničkog kraja zasade oko 4,5 miliona korena paradajza tako da sa pravom mogu da organizuju manifestaciju u njegovu čast. Za tri dana, koliko traje Fest potrudili su se da izlože ono najbolje što godinama proizvode.
“Trebalo je imati hrabrosti za prvi korak, u jeku najveće krize, organizovati manifestaciju posvećenu paradajzu. Ali, pokazalo se da je upravo Paradajz fest pomogao da se spasi proizvodnja jer je cena paradajya počela da raste što je doprinelo da se smanji nezadovoljstvo povrtara. Lebane ima autentičan proizvod i treba da se to zna, kaže Goran Jović iz Lebana, direktor Regionalne privredne komore koji ima samo reči hvale za povrtare ali i lokalnu samoupravu koja organizuje i podiže ugled manifestacije. Prema procema ovogodišnji Paradajz fest privukao je više od 30 hiljada gostiju.
“Ni sam ne mogu da verujem da moji zemljaci mogu da proizvedu ovako kvalitetan proizvod i zato treba da im se posveti pažnju. Privredna komora će im pomoći oko plasmana proizvoda i van granica Srbije, naveo je Jović i dodao da je lebanski paradajz deo postavke štanda Privredne komore Srbije na domaćim i stranim sajamskim manifestacijama.
“Krajnji cilj mora da nam bude prerada. Nije cilj da se tri dana okupljamo nego da skrenemo pažnju na ovo što proizvodimo da bi se otvorio jedan ozbiljan pogon za preradu bilo sušenog paradajza, kečapa ili sličnih proizvoda, zaključuje Jović.
A dok pogona ne bude povrtari moraju da se sami organizuju i bore za tržište. Trenutno je otkupna cena od 70 do 80 dinara i to je minimum za održavanje proizvode, sve ispod toga bio bi gubitak. Ove godine dodatni problem predstavljaju vremenske (ne)prilike ali se povrtari trude da to ne utiče na kvalitet.
“Pored tradicionalnih sorti usudila sam se da probam neke nove sorte tako da imam u ponudi crni i žuti paradajz. Videćemo kako je tržište reagovati, kaže Ana Stanisavljević iz Donjeg Vranovca.
Podršku ovogodišnjem Paradajz festu ipružili su i ove godine predstavnici Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Leskovac i Instituta za povrtarstvo iz Smederevske Palanke koji su proizvođače upoznali sa novinama i sortama semena.
“Jedna ovakva manifestacija zaslužuje da joj se posveti pažnja jer smo izuzetno zadovoljni organizacijom i ponudom. Želimo da naše sorte povrća približimo ovdašnjim povrtarima jer su izuzetno kvalitetne i otporne, izjavila je Slađana Savić ispred pomenutog Instituta.
Nismo se usudili da stručnjake priupitamo da li je paradajz voće ili povrće jer bismo smo otvorili večitu polemiku koju je najduhovitije razjasnio irski novinar i muzičar Majls Kington.
“Znanje je znati da je paradajz voće. Mudrost je ne staviti ga u voćnu salatu”
