utorak , 21 januara 2020
Početna / KATEDRA / Otrgao ih od zaborava a oni mu poklanjaju jednu ulicu

Otrgao ih od zaborava a oni mu poklanjaju jednu ulicu

Koliko je Miodrag Nagorni (1923-2016) voleo svoje Vlasotince govori i to što je ovom mestu poklonio i veoma vrednu zbirku stare srpske grafike, a Vlasotinčani nameravaju da mu se oduže tako što će jednu svoju ulicu nazvati njegovim imenom.

Pored zbirke stare srpske grafike jedan od najplodnijih umetnika druge polovine prošlog veka u bivšoj Jugoslaviji rodnom Vlasotincu je poklonio 108 portreta „časnih i čestitih sugrađana“ koje je naslikao kako bi ih otrgao od zaborava. Oni oplemenjuju čuvenu Giginu kuću, jedan od najlepših objekata u Vlasotincu, sagrađenog 1850. godine, u kome je sada sedište ovdašnje biblioteke.

Bio sam obuzet tim potretima toliko da nisam stizao ni na Vlasinu da odem, da se okupam. Nastajali su dugi niz godina. Želeo sam da slikajući uljem na platnu tim ljudima podarim život koji samo umetnost može da pruži. Po nečemu sam ih izdvajao od drugih i smatrao da treba da traju bar na mojim slikama, a svaki od portreta ima i svoju priču o nastajanju, kao što ima i onih Vlasotinčana koje sam želeo, ali ih nisam naslikao – govorio je Nagorni koji je bio redovni profesor na Likovnoj akademiji u Novom Sadu.

Nastajanje portreta govori i o naravima Vlasotinčana. Jedan od njih nije pristajao da bude portretisan ljut zbog toga što je Nagorni već slikao osobu sa kojom on nije bio u dobrim odnosima. Neki su pitali koliko treba da plate, a jedan poznati kockar je hteo sliku da proda. Žena koja je želela svoj portret odbila je slikarevu ponudu jer tada nije bila doterana, a Nagorni je ispričao i to da portret svog ujaka Ljube nikada nije uradio zbog zabrane njegove supruge Milunke. Ujna je verovala da ko se naslika taj brzo umire.

Portreti umetnika, koji je za života imao više od 80 samostalnih i čak 1400 kolektivnih izložbi, kao da su udahnuli život reprezentativnoj varoškoj kući u centru Vlasotinca, a svaki Vlasotinčanin koji se našao na njegovim slikama, kako je govorio Nagorni, po nečemu je poznat i priznat. Mnogi od njih su se školovali u inostranstvu i bili uspešni u onome čime su se bavili. Tako se u centralnoj prostoriji sprata Gigine kuće „druže“ univerzitetski profesori, od kojih su pojedini imali i po dva doktorata, generali, diplomate, advokati i pravnici, književnici, vojnici, glumci, trgovci, ali i poznati majstori: krojači, abadžije, sajdžije… Tu je i portret Ljiljane Pavić koja sa suprugom Sinišom, u njegovim serijama, često prenosi život Vlasotinca na televizijske ekrane, kao i portret Vlasotinčanina koji je Paviću bio inspiracija za lik Šurde iz serije „Vruć vetar“. Nagorni je slikao i javnosti potpuno nepoznate ljude, a birao ih jer su mu jednostavno bili dragi. Među njima su i svi slikarevi bliži srodnici, a tu su i autoportreti. Pre nego što su „stigli“ u biblioteku krasili su zidove umetnikovog stana.

On je ovim legatom, po sopstvenim rečima, Vlasotincu darivao svoje srce i dušu.

Malo je reći da je profesor Nagorni voleo svoje Vlasotince. Bio je opčinjen ovim mestom koje mu je bilo inspiracija i osnova za sve stvaralačke uzlete. Bez obzira na veliki broj prestižnih domaćih i međunarodnih priznanja za Vlasotinčane on je ostao Miša – blagi čovek, jednostavan i blizak svakome – priča Srboljub Takić, direktor vlasotinačke biblioteke.

Takić je prva osoba koja je saznala za slikarevu odluku da svoju zaostavštinu pokloni varoši u kojoj se rodio. Bilo je to u njegovom stanu u Beogradu pretrpanom papirima, knjigama, crtežima, slikama i suvenirima.

Radovao se i Nagorni koji je tom prilikom rekao da je oduvek želeo da se njegove slike i grafike vrate tamo gde su i nastajale – „tamo gde se rađala moja umetnost“. Vlasotinčani se trude da neguju sećanje na svog poznatog sugrađanina. Nedavno su objavili knjigu „Miodrag Nagorni – Moji Vlasotinčani“ o stvaralaštvu umetnika koji je tokom šest decenija, prema mišljenju mnogih likovnih kritičara, ostavio dubok trag i postao deo srpske kulture.

Gigina kuća je pod zaštitom države kao spomenik kulture od velikog značaja. Stara je skoro 170 godina i bila je dom bogatog vlasotinačkog trgovca Stojana Stojilkovića, jednog od organizatora i borca za oslobođenje od Turaka. Kuća je ime dobila po nadimku njegovog naslednika. Sedište je biblioteke od 1984. godine kada su završeni obimni konzervatorski radovi. Ponovo je potpuno obnovljena nakon što je stradala u požaru 2008. godine. Tokom tog procesa očuvan je njen autentični izgled, a podrum je pretvoren u prostor namenjen raznovrsnim događajima iz kulture.

Ovaj sadržaj je deo projekat koji je sufininsirala opština Vlasotince. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

Takođe pročitajte

Podrška mladima u izboru budućeg zanimanja

Petnaestoro maturanata gimnazija i srednjih stručnih škola posetilo je kompaniju Better Collective Niš u okviru …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.