Maja Popović Starec Foto: Infostud/Privatna arhiva

Osnivanje ‘Bonda’ – Maja Popović Starec i njena vizija učenja kroz pustolovinu

Pre 10 godina Maja Popović Starec odlučila je da napusti siguran posao i otvori sopstvenu školu engleskog jezika. Tada nije mogla da zamisli da će veoma brzo to postati škola u kojoj se svake godine okuplja oko 200 učenika, da će zajedno ići na planine, na more, družiti se i učiti engleski uz zabavu. Njeni prvi đaci danas su uspešni studenti, a mnogi se i dalje vraćaju zbog druženja.

Kada se seća početaka, kaže da nije bilo lako. Kao samohrana majka dala je otkaz u Institutu za strane jezike, sa sto evra u džepu otišla u Agenciju za privredne registre i osnovala Evropski centar za jezike Bond. Potom je zakupila prostor i počela sa časovima koje je držala svojoj ćerki i njenim drugarima. O engleskom jeziku i nastavničkom poslu znala je mnogo, ali o preduzetništvu i vođenju posla skoro ništa.

Znala sam da moram da uspem, jer ništa drugo nije bilo opcija. Moj posao je moj izvor prihoda za život, otplaćivala sam kredit, tako da sam radila mnogo da napravim uspešnu školu – priča Maja Popović Starec za „Infostud“. – Bez ikakve reklame, osim one najbolje, „od usta do usta“, škola je brzo počela da raste. Tek ovog leta napravili smo profil na „Instagramu“. Nalazimo se u Beogradu, na Dorćolu, i prvo su počela da dolaze deca iz kraja, a onda, na njihovu i preporuku roditelja i drugi đac navodi Maja za Infostud.

Kroz iskustvo do vođenja škole

Kaže, od detinjstva je znala da će biti nastavnica. Kada je završila Filološki fakultet u Beogradu, a potom i master studije u Škotskoj, Maja nije odmah krenula preduzetničkim putem, iako je oduvek priželjkivala da ima sopstvenu školu. Zaposlila se u Institutu za strane jezike, u Beogradu, dosta vremena provela na usavršavanjima u Velikoj Britaniji, i sve vreme puno učila. Organizovala je kampuse za učenje jezika, vodila decu u Englesku, usput bila uključena i u organizaciju FEST-a i, kako kaže, svako to iskustvo donelo joj je važno znanje za vođenje škole.

U Institutu je provela punih 18 godina i tu je, dodaje, naučila mnogo o samoj metodici nastave.

Institut je bio najbolje mesto za učenje stranih jezika. I moja ćerka je tu išla na časove i kada je ona krenula u peti razred, odlučla sam da je vreme da osnujem svoju školu i osavremenin metod, kako bi časovi bili malo drugačiji i interesantniji – kaže naša sagovornica. – Htela sam da učim decu po nekom svom metodu, koji sam tokom godina osmislila. Plašila sam se i da li će biti dovoljno đaka, ali i da li ću naći nekoga ko će sa mnom želeti da radi po tom metodu. I pored svih tih strahova, škola je počela da raste, od 25 došli smo do 200 učenika godišnje.

Druže se i putuju zajedno

Časovi u „Bondu“ su, objašnjava, drugačiji. Kako se škola nalazi u Centru za kulturu „Parobrod“, često zajedno pogledaju neku izložbu ili film koji se daje u tom prostoru, pa o njima pričaju na engleskom. Druže se, putuju zajedno i na putovanjima, uz skijanje, plivanje i šetnju u prirodi, sa lakoćom usvajaju i nova znanja. Tokom leta, oni koji imaju veliko znanje i čiji roditelji to žele, sa Majom odlaze u Englesku ili Ameriku, na dodatno usavršavanje.

Maja Popović Starec sa učenicima na letovanju
Foto: Infostud/Privatna arhiva

Od samog početka organizujemo kampove. I u Institutu sam bila rukovodilac sektora za kampove, pa sam tu već imala veliko iskustvo. Idemo na skijanje, leti u Grčku na more. I sve to je vrlo porodično. Uvek i deo roditelja ide sa nama. U međuvremenu, ja sam, u drugom braku, dobila još dvoje dece, tako da putujemo kao neka mala komuna. Tu su i moja i druga deca i njihovi roditelji. Pored učenja, svi se jako lepo družimo – kaže Maja. – A najveća preporuka su mi najstarija ćerka i njeni drugari, koji sada imaju 20 godina i bili su moja prva generacija. Ta deca fenomenalno govore engleski, i odlični su skijaši. Imam neke studente koji i dalje dolaze kod mene, jer osećaju da pripadaju našoj maloj zajednici, a mnogi su imali i praksu kod mene. A kada pitam roditelje zašto im deca uče baš u „Bondu“, oni kažu da se tu svi osećaju komotno, da im prija što je prava porodična škola i da žele da održe taj kontinuitet – navodi Maja za Infostud.

Metod drugačiji – uče i uz pesmu

Svakako, dodaje, presudan je kvalitet nastave. Za svoj metod kaže da je drugačiji, a otkriva i po čemu se njena škola razlikuje od ostalih:

Postoji nekoliko veoma dobrih škola jezika u Beogradu, ali nažalost i mnogo suprotnih primera. Rade i ljudi koji nisu filolozi i koji ne znaju ništa o nastavi. Kada sam birala ljude koji će da rade kod mene, uvek sam vodila računa da to budu kvalitetne osobe i profesionalci i da mogu da se prilagode metodu po kome radim. Nije baš pohvalno, ali i dalje većinu časova držim sama. Ako želi da održi kvalitet, čovek mora da ostane u nastavi, da učestvuje u svemu. Svaki čas ima čvrstu strukturu, učimo ih engleski-engleski, a ne srpski-engleski, tj. ne želimo da pričaju tako što će u glavi da prevode rečenice sa srpskog na engleski, već da usvajaju konstrukcije i izraze koje koriste ljudi kojima je engleski maternji jezik. Nikada se ne oslanjamo samo na jedan udžbenik, jer svaki je dobar, ali nijedan nije savršen. Pišemo sopstvene kurikulume za svaki kurs.

Sa školom „Bond“ zajedno idu i na skijanje
Foto: Infostud/Privatna arhiva

U ovom poslu, dodaje, nema uspeha bez posvećenosti, strpljenja i ljubavi. Smatra da se rad sa decom ne sme posmatrati kao bilo koji drugi biznis.

Moraš dobro da poznaješ svako dete, da se baviš njime, da znaš kako napreduje. Ne može samo da budeš vlasnik i šef. Sve što je serijsko i namenjeno brzoj zaradi, deca i roditelji lako prepoznaju, kao što osete i kada ste posvećeni – komentariše Maja. –  Moraš da imaš i korektan odnos sa ljudima sa kojima radiš, da vrednuješ tuđi rad. Trudim se da profesori uvek budu zadovoljni uslovima u mojoj školi. A mladima uvek savetujem da budu strpljivi i posvećeni i da će uspeh sigurno doći. Slogan naše škole je „My word iz my bond“, što bi u slobodnom prevodu na srpski bilo „Naša reč je dato obećanje“.

Puno pevamo u našoj školi. I na časovima i na kampovima. Uz pesmu se jezik najbolje uči. Vežbaju se izgovor, fraze, ali i nastup, oslobađanje od treme. Uvek krećemo sa Bitlsima, a potom prelazimo na Kvin, Ramonse, Kleš i druge. To je u isto vreme i zabavno, ali i veoma koristan način usvajanja znanja – objašnjava Maja Popović Starec.

Izvor: Infostud

Takođe pročitajte

Dani banice po 18.put u Beloj Palanci

Manifestacija “Dani banice” ove godine održava se 18. put od 9. do 11. avgusta u …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.