subota , 28 marta 2020

Odlazak “oca” vaskularne i transplantacione hirugije u Nišu

Dr Dragan Anđelković (1947-2016) rođen je u selu Svođe kod Vlasotinca. Osnovnu i srednju školu završio je u Vlasotincu a na niškom Medicinskom fakultetu diplomirao je  15.novembra 1972. godine.  U Domu zdravlja Vlasotince radio je kao lekar opšte prakse od završetka studija do 1977. god.

Kao odličan lekar iz svoga kraja odlazi na nišku Kliniku za opštu hirurgiju gde počinje da radi. Ubrzo i dobija  specijalizaciju iz opšte hirurgije a po završetku iste biva angažovan u hitnoj hiruškoj ambulanti, gde je i bio dugogodišnji načelnik. Najveće interesovanje u svom hirurškom radu iskazao je prema vaskularnoj i transplantacionoj hirugiji.

Zahvaljujući dr Draganu Anđelkoviću transplantacija bubrega biva razvijena na najviši nivo. Do njegovog odlaska u penziju urađeno je sto transplantacija bubrega i uvedene su nove vaskularne procedure u lečenje vaskularnih pacijenta.

Svoje iskustvo i znanje iz oblasti vaskularne i opšte hirurgije nesebično je delio mlađim kolegama. Kao rezultat njegovog dugogodišnjeg hirurškog rada i iskustva biva postavljen na mesto direktora vaskularne hirurgije od 2007. god. do odlaska u penziju 2012. god.

Biće sahranjen sutra na niškom Novom groblju.

Takođe pročitajte

Imlek i Direktna Banka donirali sredstva za nabavku potrebnih respiratora

Kompanija Imlek i Direktna Banka su se među prvima odazvale pozivu Vlade Republike Srbije i …

Jedan komentar

  1. Отишао је са овога света још један мој драги пријатељ и друг из младости. Заједно смо одрастали, играли фудбал за сеоски фудбалски клуб његовог родног села Свође. Долазио је као студент, потом као лекар из Ниша да се игра и навија од срца за рођено село. Путовали пешице до моравских села, па се после утакмица враћали свако на своју страну-све до недеље. Путеви живота су нам се разишли, али када сам био дисиддент, увек док је радио као лекар у Власотинце-био је на мојој страни. често пута ме преко пријатеља увек поздрављао када бих било ко од наших сељана отишао до Ниша и тамо свакога угостио и свакоме помогаоа у невољи. Памтиће се као неко ко је пре свега био прво човек, па онда лекар. Потицао је из сиромашно-печалбарске пордице-као и сви ми из Горњег дела Повласиња, па смо увек са собом у себи носили тај дух БУНТОВНОСТИ, што се сматрало као једна од наших врлина људскости борбе за правду и истину.
    Драги мој пријатељу и другару из школских дана и из младости-носио си свој надимак ГРНЕ, па се међу свођанима од много имена Драгана знало само по надимцима, што си нам по томе и био веома драг човек. Тај надимак је остао из школских дана, који си носио по својој физичкој конституцији, што ће да те у нашем крају памтити и по том надимку. Тешко је да поменем да сам хтео да у току ове године дођем до села Свођа бициклом и забележим нешто више о теби за ЗАПИС о селу Свођу. Драги мој пријатељу почивај у миру. Последњи поздрав. Мирац. Власотинце

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.