Sana Beauty
Povezane vesti
U vreme intenzivnih reformi obrazovanja, Narodni univerzitet Niš želi da postane i ostane deo modernog vaspitno-obrazovnog sistema a jedan od načina da se to ostvari je učešće u ERAZMUS+projektima.Direktorka Narodnog univerziteta Marija Ranđelović ističe da je saradnja sa srodnim ustanovama u Evropi doprinosi boljem radu i otvorenijem pristupu ka različitostima i prihvatanju novina. Sve to daje bolji kvalitet rada i donosi benefite i korisnicima usluga, ali i široj društvenoj zajednici.
„Rukovođeni ovom idejom pristupili smo izradi projekta pod naslovom “Zadovoljan pojedinac-zadovoljno društvo” i u tom smislu našli partnera KRC EUROBILDUNG DORTMUND, koji nam je omogućio da boraveći u Dortmundu proširimo svoje znanje i vidimo kako se obrazovanje odraslih primenjuje na migrante, imigrante, invalidna lica. Tako smo posetili Multi kulturni centar, – (Miltikulturelles Forim e.V) asociijacija koja pomaže migrantima i njihovim članovima porodice da ostanu pružajući im podršku za samostalne aktivnosti uključivanja u život i u rešavanju specifičnih problema. Multikulturni Forum ima podršku državnog programa “Socijalno-društveno savetovalište za izbeglice”. Nalazi se u još nekoliko gradova u Nemačkoj (Dizeldorf, Begkamen, Ham). Centar je ipak u Lunenu.U centru koji smo mi obišli susreli smo se sa Kenan Kučukom, direktorom Foruma i njegovim saradnicima Tajban Katler i Stefan Gisek, priseća se direktorka i dodaje da je osnovna aktivnost ovog Forume pomoć migrantima i izbeglicama da se što pre uklope u nemačko društvo .
„Osim savetodavne aktivnosti imaju mogućnost povezivanja nezaposlenih sa firmama kojima je potrebna radna snaga. Bave se i celoživotnim učenjem koje ne mora da bude samo vezano za zasnivanje radnog odnosa. Tu je sličnost sa našom ustanovom. Organizuju se mnogi kursevi u cilju dodatnog obrazovanja, učenje mnogih veština koje mogu biti hobi, učenje jezika i ne samo nemačkog kao i sticanje znanja iz informatike, postoje i mnogi kursevi orijetisani ka umetnosti. Imaju posebne programe hobi kurseva koji uključuju i programe za decu izbeglica kao i odrasle. Vrlo često organizovanje kurseva se vrši i radi zbrinjavanja dece tokom dana dok su roditelji na poslu ili se bave traženjem posla ili su I oni na nekom od kurseva. Pomažu u integraciji porodice u društvo i u društveni život, prenosi direktorka iskustva jedne od najrazvijenijih zemalja.
„Takođe, za one koji nisu završili školu a stariji su od 16 godina i ne mogu da se uključe u redovno obrazovanje, organizuju se škole radi dovršavanja i sticanja obrazovanja. To je, od prilike oko 40 do 50 hiljada na godišnjem nivou onih koji završavaju škole u takvoj organizaciji. Ono što je kuriozitet je da trenutno rade sa oko 180 nacionalnosti. Zajedno sa našom domaćicom Fatma Gul Karačom obišli smo posetili smo centar VHS Dortmund koji se bavi i formalnim obrazovanjem i neformalnim obrazovanjem. Ustanova slična našem Narodnom univerzitetu sa mogućnošću da se učenjem stekne i formalno i neformalno obrazovanje. Deo obuka, koje se odnose na neformalno obrazovanje polaznici sami finasiraju, mada je ustanova finansirana od strane države te je u mogućnosti da organizuje i mnoge druge aktivnost koje se odnose na seminare i širenje pismenosti. VHS nudi drugu šansu da se naknadno stekne osnovno ili više obrazovanje koje je priznato od strane države-odnosno da se stekne državna kvalifikaciija, kaže naša sagovornica.
VHS nudi drugu šansu onima koji kasne u sticanju priznate školske kvalifikacije, da kasnije stekne prvu ili višu državnu priznatu školsku kvalifikaciju. Učenici ponekad napuštaju redovnu školu pa je ovde mogu steći kasnije u svom životu. Drugima je potrebna viša kvalifikacija da bi postigli svoje ciljeve u smislu celoživotnog učenja. Moto centra za obrazovanje odraslih je „Raznovrsnost iskustava“
„U razgvoru sa Nurten Altuntas Alparslan koja vodi Centar za jezike u okviru VHS saznali smo da je njihov moto “Maksimum celoživotnog učenja odnosi se i na učenje jezika. S jedne strane, važno je stalno osvežavati i produbljivati jezičke veštine naučene u školi, s druge strane, novi jezici se moraju naučiti zbog trenutnih izazova”. Takođe imaju programe za osnaživanje žena, odnosno edukacije za lakše uključivanje u društvene tokove.“
Direktorka ističe da su obišli i centre za osobe sa posebnim potrebama.
„U prvom Centru su smeštene osobe sa smetnjama u razvoju i kojima je potreban poseban nadzor ali koji imaju posebne radne aktivnosti u okviru svojih sposobnosti. U tom Centru korisnici dolaze ujutru, kao da idu na posao i odlaze posle radnog vremene. Oni obavljaju jednostavne radne zadatke, kao što su sastavljanje dva dela, lepljenje ili slično. Ono što ne zahteva posebnu veštinu i što se uklapa u njihove motoričke sposobnosti. Oni su plaćeni za taj svoj rad, istina minimalno, ali ipak daje osećaj da čovek vredi u društvu, pa makar i bio sa posebnim potrebama. Potom smo otišli u drugi deo u kome rade osobe sa posebnim potrebama sa lakšim problemima i oni se bave izradom kutija, izradom upaljača, sklapanjem bicikala, izradom i komplikovanijih elemenat, bave se stolarskim radom i izradom nameštaja, rukuju alatima, rade određene delove za potrebe industrijskih firmi. Svoje proizvode plasiraju na tržište i time obezbeđuju prihod i centru i sebi iako su dotirani od strane države. Prostor je organizovan tako da su svi oni pod nadzorom kako bi se osiguralo da ne dođe do povređivanja ili eventualno nekih nepredvidivih situacija.Organizuju se izleti, rođendanske proslave, sportska takmičenja, zabave, karaoke…. Jednostavno tim osobama se daje smisao života I druženja. Sve u svemu država dotira određeni deo dok se ovim radom mogu izdržavati centri prodajom proizvoda koji se izrade, samim tim i korisnici dobijaju određenu naknadu, kaže direktorka Marija Ranđelović.
