„Nišlijsku mehanu“ preporučuje i Bi-Bi-Si

Dobar roštilj, ćumur i kuvar oduvek je bilo „sveto trojstvo“ da bi kafana bila na glasu, a glas o „Nišlijskoj mehani“ pročuo se nadaleko, čak do britanskog ostrva.

Pored beogradskih kafana „Madere“ i „Male fabrike ukusa“ i novosadskog „Salaša 137“ čuveni Bi-Bi-Si je na svom portalu o putovanjima i „Nišlijsku mehanu“ stavio na listu „gde treba jesti kada ste u Srbiji“. Vlasnici Mitra i Zorislav Stanković u ovom poslu su više od 20 godina i trude se da sačuvaju „ukus i miris niškog meraka“.
Moravska salata, letnji ajvar, gibanica od sukanih kora, belmuž, proja, pa zatim ćevapi, jela od iznutrica… sve su to specijaliteti po kojima je ova kafana čuvena.

„Ne štedimo na porcijama kada su salate u pitanju i po tom su niške kafane specifične. Dobar sir i domaće paprike i paradajz mogu biti i kompletan obrok, ali nama to nije cilj. Salata gostu treba da „otvori“ apetit, a ne da mu bude nešto usput. Onda se prelazi na proje, gibanice i belmuž, zatim teleća čorbica pa specijaliteti od iznutrica po čemu je jug Srbije poznat. Ko ostane „živ“ do roštilja onda mu tek sledi gozba.“- priča Zorislav o svom meniju koji je godinama pažljivo gradio.

„Etno-stil nije bio toliko popularan u vreme kada smo mi otvorili prvu kafanu u nekadašnju „Šećer malu“ i mogu sa ponosom da kažem da smo u niško ugostiteljstvo uveli neke „novotarije“, a u stvari to su bila jela koja su se spremala u svakom niškom domu. Kako ih je nazivala i pravila moja baka, tako sam i ja napisao u jelovniku i do danas recept nismo menjali, ali smo mnoge stvari nadogradili. I još uvek učimo i tražimo nove stvari. Ima nešto zašto su niške kafane toliko popularne kod stranaca, a da ni ja ne umem da objasnim. Recimo, nama kada dođu Vojvođani pitaju nas gde nabavljamo meso? Pa u Vojvodini. Ali, eto ima drugačiji ukus. Možda su naše šerpe čarobne ili je do zaplanjskog ćumura, kaže uvek dobro raspoložen Zorislav koji je poznat po svom specijelitetu, ribljoj čorbi u kotliću koju kuva samo za odabrane prijatelje i goste.“

„Radio sam u Elektronskoj industriji i kada su tamo kola krenula nizbrdo otišao sam u kelnere. Radio sam par godina ne primorju, a onda sam se vratio u Niš i otvorio prvu kafanu sa desetak stolova. Onda smo zakupili ovaj prostor kod Filozofskog fakulteta a sedam godina smo imali kafanu kod Teniskih terena. Ovo se prisećam da bi kolege ugostitelji shvatili da se ime ne dobija „preko noći“ već da se mora graditi godinama. Meni je svaki gost u kafani ko da mi je gost u kući. Mora da izađe zadovoljan hranom, uslugom, ambijentom jer sve ostalo nema smisla. Bavio bi se nečim drugim ako u ovome ne bi uspeo.“ kaže Zorislav kome je velika podrška u poslu supruga Mitra.

Međutim, od četvoro dece samo je najmlađi Petar, učenik Srednje ugostiteljske škole nasledio „kafanski gen“. Pored redovne prakse zanat peče i radeći za šankom.

„Teško je u ovom poslu naći dobre radnike i to nije fraza. Dobar kuvar trenutno zlata vredi i mi našu Suzanu Žikić tako i čuvamo. Ali, ništa ne vredi dobra hrana ako konobar nije vešt da je ponudi gostu i da mu je servira a naravno da i gazde moraju da znaju šta hoće i samo tako se nećemo postideti pred svetom“- kaže Zorislav kome ne smeta da nadgleda da od jutra do fajronta nadgleda proces rada.

„Oduvek sam voleo kafanu pa mi se eto u životu posrećilo da ne izlazim iz nje.“ – veli i najavljuje da planiraju i otvaranje prve vinoteke u Nišu. Za sada je izvesno da će se tu naći vinarije „Aleksić“ iz Vranja i da će gosti pored hrane i pića moći i da nešto nauče o vinima.

OMILjENI I KOD AZIJATA

Zorislav nam otkriva da su pored Engleza omiljeni i kod stanovnika Azije i da redovno svraćaju kod njih Kinezi, Vijetnamci, Japanci…

„Imamo preporuku Azijske asocijacije turizma tako da se nalazimo u ponudi mnogi agencija sa Dalekog istoka.“

RUČAK ZA 500 DINARA

Porcija od 10 ćevapa košta 360 dinara a lepinja je 30 dinara. Zorislav kaže da prilog nije potreban jer se ćevapi jedu sa lukom koji se služi „gratis“.

„Ako se ima para može se poručiti neka salata a one su po 100 dinara i teleća čorbica koja je 150 dinara. Ne treba biti bogat da bi se jelo u Nišu, tako je oduvek bilo. Uglavnom su sve cene ujednačene, s tim da ima i skupljih, ali smo mi negde u sredini.“ – kaže on.

Takođe pročitajte

Peti foto konkurs OBJEKTIVno Vranje – „Verski objekti(v)“

Centar za medijsku transparentnost i društvenu odgovornost (CMTDO) iz Vranja, već petu godinu za redom …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.