Sana Beauty
Povezane vesti
Jedini maketar na jugu Srbije poseduje bogatu kolekciju radova, koji su nastali tokom jedne decenije. Prva od 200 rukotvorina Vranjanca Ninoslava Ristića bila Ajfelova kula od šibica
Ninoslav Ristić (50) maketarstvo je zavoleo dok je služio vojsku, gde je i napravio prvu maketu od šibica, bio je to Ajfelov toranj. Nakon vojske, gde se rodila ljubav prema maketama, Ninoslav je stvarao porodicu i zaposlio se u vojsci, zatim u vranjskoj Direkciji za izgradnju, a tek poslednjih pet godina ozbiljno se posvetio svom hobiju i od tada iz njegove radionice izlaze neverovatne makete brodova, vojnih logora, a u poslednje vreme odlučio je da neke značajne objekte, poput Haremluka, sačuva od zaborava.
Napravio sam više od 70 maketa, ukupno ih u ličnoj kolekciji imam oko 200. Mnogi ljudi i ne veruju da su makete mojih ruku delo, znaju me kao temperamentnog čoveka, a ovaj posao iziskuje mnogo strpljenja. Praviti verodostojne minijature stvari, koje su na neki način ostavile traga u svetu istinsko je zadovoljstvo – priča Ninoslav.
Sa maketama se Ninoslav prvi put sreće u Puli, gde je služio vojsku, čak i razmišljao da mu vojska postane životni poziv, ali splet okolnosti je bio drugačiji.
„Prethodno sam upisao vojnu akademiju, mašinski smer u Sarajevu, ali me je majka naterala da odustanem, pa sam upisao Mašinstvo u Nišu koje nisam završio, život me je opredelio za neke druge poslove, ali maketarstvo je spoj ljubavi prema vojsci i mašinstvu – priča Ninoslav.
U kolekciji koja se pažljivo čuva u staklenim vitrinama u porodičnoj kući, ima i malih i velikih maketa, ali, kako Ninoslav objašnjava, i za jedne i za druge treba mnogo vremena i strpljenja.
Neke sam radio po tri meseca, neke po godinu i po. Ipak, veličina makete nije presudna, nekada detalji oduzmu više vremena nego projektovanje i izrada – objašnjava Ninoslav.
U improvizovanoj radionici Ninoslav ima strug i ostale alate. Od materijala koristi gips, drvo, olovo, konac, uljane boje…
„Ovo je skup hobi. Nijedna maketa nije jeftinija od 200 evra, ali zadovoljstvo njihovog stvaranja je neprocenjivo. Postoje širom sveta sajmovi maketa, gde ljudi umeju da cene rad i kupuju makete. Najveći sajam maketa je u Minhenu – priča Ninoslav.
Kaže da su mu, pored prijatelja, najveća podrška supruga Lidija, koja ima puno razumevanja kada po celu noć radi u radionici, ali i sinovi Stefan (27), profesor klavira, i Nemanja (23), student, koji mu pomažu i izradi maketa.
Posle brodova i vojnih motiva, Ninoslav je počeo izradu vranjskog simbola grada, zgrade Haremluka, čuvenog Pašinog konaka, koju, kako kaže, želi da saučuva od zaborava.
„U planu je izrada i Sabornog hrama, kao i Hamama i česme Đerenke – nabraja maketar.
Dosad nije prodao nijednu maketu, veli da se na jugu ovim hobijem samo on ozbiljno bavi, ali zato sa kolegama iz cele Srbije razmenjuje iskustva i mnogi, poput Željka Bašića iz Beograda i braće Marka i Miloša Radojčića iz Kraljeva, svesrdno su mu pomagali da savlada sve veštine ovog neobičnog hobija.
U KOLEKCIJI je i maketa na koju je posebno ponosan, a reč je o vojnom logoru u Vijetnamu iz 1968, koji se prostire na dva kvadrata i sadrži 20 objekata, železnicu, rovove i sve ostalo što čini jedan vojni objekat. Maketa ima brojne detalje, poput drveća, ograde i osmatračnice.
izvor VEČERNJE NOVOSTI
