Sana Life
Povezane vesti
Kriza izazvana aktuelnom pandemijom otvorila je neke nove dileme i pitanja, a do izražaja su došle i činjenice koje su nam od ranije bile poznate ali nismo previše o njima govorili.
Situacija sa pandemijom pokazala je koliko su žene više opterećene kada su kuće postale i kancelarije, vrtići i igrališta u isto vreme.
Kakav je položaj i zastupljenost žena na tržištu rada, kako napraviti balans između privatnog života, odgajanja dece i poslovnih obaveza? Koliko se u Srbiji radi na politikama ravnopravnosti polova i šta bi nam po tom pitanju donelo članstvo u Evropskoj uniji?
Ovo su samo neka od pitanja o kojima su razgovarale učesnice vebinara, koji je održan u okviru serije debata koju Delegacija EU u Srbiji organizuje sa Centrom za evropske politike, sa ciljem da teme u vezi sa procesom pristupanja EU učini bližim građanima i pruži im priliku da i sami o njima diskutuju.
Istraživanja su pokazala da je teret učenja od kuće i proces onlajn školovanja dece tokom pandemije u najvećoj meri bio briga žena, odnosno majki koje su preuzimale obavezu da i na tom polju brinu o deci.
Kompletan snimak vebinara pogledajte u nastavku:
„Društva u kojima su roditelji jednako zastupljeni u odgajanju deteta su najprosperitetnija i najsrećnija“ navodi Valentina Čolić Mihajlović, šefica istraživanja i razvoja iz udruženja All for All (AFA)
Kako dodaje Čolić Mihajlović, važno je da „neplaćene poslove“ koji podrazumevaju pre svega brigu o deci i domaćinstvu prepoznamo i prihvatimo kao stvarne poslove i da se oni ravnomerno raspodele između roditelja.
“U Srbiji je samo 328 očeva u prethodnoj godini uzelo odsustvo za negu deteta, na koje imaju pravo od trećeg do dvanaestog meseca od rođenja deteta, što znači da je to iskoristio tek svaki 200-ti otac. Deca ne treba očeve da gledaju kao pomoć majci u odgajanju već kao nekog ko ravnopravno učestvuje u tome” kaže Čolić Mihajlović.
Prema rečima dr Jelene Žarković, vanredne profesorke Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na tržištu rada u Srbiji ne postoji dovoljna zastupljenost žena jer je stopa zaposlenosti 42% dok je sa druge strane zaposleno 55% muškaraca, iako žene u proseku imaju viši nivo obrazovanja što pokazuje da postoje izvesne prepreke ka većem uključivanju žena na tržište rada.
“Zaposlenost žena je najmanja, to pokazuju podaci, upravo u periodu kada su deca mala odnosno do treće godine života deteta. Tu je potrebna najveća podrška ” dodaje dr Jelena Žarković.
