NEBOJŠA SAVOVIĆ NES – Ne smete da ubijete snagu kamena!

“Kamen ne trpi foliranje i zato malo vajara radi sa kamenom. Kamen zahteva određenu tehnologiju ali nije to samo stvar procesa nego je stvar koncepta, reči su vajara Nebojše Savovića Nesa  za koga kažu da je “vitez srpskog vajarstva”.

Morate da poštujete karakter tog materijala, ne možete u kamenu da radite isto kao što biste radili u nekom drugom materijalu. To poštovanje mase to mora da ostane, ne smete da ubijete njegovu snagu, nastavlja da opisuje svoj odnos prema materijalu koji je označio njegov umetnički izraz. Nesove skulpture u kamenu nalaze se u muzejskim, galerijskim i privatnim zbirkama u Srbiji i inostranstvu. Povod za naš susret je njegova izložba u galeriji Pigmalion na otvorenom u Tamnjanici, u subotu 24.juna.

Plodan umetnik koji i pored toga što je 18 godina radio na Hramu Svetog Save u Beogradu nije zapostavio samostalni umetnički izraz i pedagoški rad. Profesor je na Filološko-umetničkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu kao predavač za užu umetničku oblast vajarstvo. Neumorno i dalje stvara i traži inspiraciju. Kao sagovornik je zanimljiv i otvoren.

“Često se šalim sa kolegama slikarima kada im kažen da imaju dilemu pre belinom platna ali zamislite kakvu dilemu ja imam pred blokom kamena od nekoliko tona. Svaki posao traži ozbilajn pristup i prosto u mom poslu treba se držati sopstvenog rukopisa koji ste izgradili. Jednostavno to tako osećate, Uvek  citiram kompliment moje profesorke Ane Viđen “znaš dragi Nes vidi se da imaš zlatne ruke, to nije sporno, ali ovo je čudesno što svaka ta skulptura ima neku emociju, prosto poželiš da imaš svaku ovo skulpturu”. To je ono što morate da postignete jer ne možete u skulpturi, a posebno u skulpturi u kamenu da napravite  nešto da vam budu pune oči a prazno srce, kaže Nes koji je zagovornik da “monumentalnst ne proističe iz dimenzija”.

“Možete da napravite ogromnu skulpturu a da uopšte ne bude monumentalna, to je ta ubedljivost. Volim da pokažem u kamenu njegove različite strukture. Kad sve oljuštite onda to nije uzbudljivo, morate da imate i glatke i brušene forme, i špicane. Volim akcente da negde dodam, neki oblutak,nešto što potpuno oboji čitavu priču i da joj život. Podstaknut sam silom prirode i uvek kažem da je voda najveći vajar kada je kamen u pitanju. Čitavi reljefi su u pitanju ali i ti fini dragulji, mali oblutci. Meni je potrebno da dočaram atmosferu. Recimo moje delo Vinogradarevo jutro je isklesan jastuk i tu su dva zrna grožđa koja čitavom tom jastuku daju živost ili Maramica, moja omiljena skulptura, to je  ljubavna igra svetle i senke. Želim i da napravim emociju koja će mene da zadovolji i da  kod posmatrača da izazove divljenje. Umetnost je namenjena ljudima da u njoj uživaju, kaže naš sagovornik koji iskreno žali što tako malo umetnosti ima oko nas. Jedan od osnivača i prvi predsednik Udruženja likovnih i primenjenih umetnika u Gornjem Milanovcu.

“Kada odete u Italiju, Austriju, Francusku, čak i u neki mali gradić pa to na svakom uglu imate neku skulpturu i to se vidi da nije stvar kampanje nego da je to bio proces postavljanja tih skulptura u tom prostoru, parkovima, trgovima, ulicama. Na nekim objektima vidite neku reljefnu tablu koja je posvećena nekoj ličnosti koja je tu živela. Tako da vi to možete da vidite i u malim mestima. Kod nas je to mnogo manje i zato  moraju da se poboljšaju uslovi umetnicima za njihovo stvaralaštvo.  Država propiše kod novogradnje da jedan stambeni objekat mora imati određeni broj parking mesta i tu nema odstupanja. Isto država može da propiše koliko  treba imati zelenih površine i umetničkih dela. Kad imate jednu ogromnu zgradu i kada opteretite jedan kvadrat svaka zgrada bi mogla da ima barem jednu skulpturu, ili u holu tapiseriju, sliku, mural, svejedno. Naravno, da se to ne zloupotrebi pa da tu zavlada jedan dilentatizam nego da to budu umetnici koji imaju biografiju ili mladi umetnici koje na taj način treba da budu motivisani. Kao što dečiji parkovi oplemenjuju prostor mislim da bi mogla i umetnička dela. Država sve može samo je pitanje da li hoće, ukazuje umetnik i dodaje da “mora da postoji potreba za lepim ali da je to i proces”.

“U kulturu mora da se ulaže, kultura kasnije vraća. Ljudi misle da nam trebaju kampanje ali šta kada se promeni ministar. Sve je kultura i kada vidite da ljudi ne umeju da se parkiraju, ili su neljubazni u svim sferama života, to je opšta kultura. Samo kulturan narod može biti produktivan narod, to nisam ja izmislio, to su ljudi davno rekli. Treba imati civilizovan stav prema nečemu što radite. Imate trovače jer smo dopustili da su estradne zvezde uzori, ili neki polusvet i kriminalci. Ali porodica i škola moraju da nas vrate na pravi put. Ponekad se pitam da li u školama imamo pravi kadar, tu isto ima zalutalih. .Imamo taj neki populistički trebd, imamo kvazi vrednosti i kvazi kulturu. Užasnut sam kada čujem koliko su dečica zatrovano lošom muzikom. U svetu su redovi pred galerijama ali tako može i kod nas, kaže Nes koji je rado prihvatio poziv osnivača Pigmaliona Gorazda Čuka da svoja dela izloži u polju lavande. Dopada mu se zamisao ali i ambijent i atmosfera prema umetnosti i umetnicima koja se neguje u Tamnjanici.

“Imate neke odlične kolonije, kao što su ove u Tamnjanici koja nudi sjajan ambijent. Ali sa druge strane imate kolonije gde ljudi ostave tanka dela, gde su autori koji nisu kadri da naprave nešto ozbiljnije i to onda komprommituje struku. Ja sam pre mngoo godina na jednoj kolonije u Kragujevcu protestvovao sam jer je domaćin predstavio goste, odnosno predstavnike vlasti a nas umetnike, a bilo nas je iz nekoliko zemalja, nije. Valjda ti umetnici imaju ime i prezime, mi nismo ravnomerno predstavljeni. Uvek kažem mladim kolegama i studentima da su jako važni tragovi koje ostavljamo i morate voditi računa da ti tragovi budu neizbrisivi.Srpsko vajarstvo je u teškoj situaciji zbog toga što jer da bi skulpturu nastala potrebna su znatna sredstva. Upravo u nekim kolonijama koje su za vajare neka vrsta utočišta gde mogu da naprave nešto, da dobiju materijal i da nešto izvajaju pa makar eto to sve završilo na nekoj izložbu, katalogu, i jednom beskrajno dobrom druženju. Za skulpturu je potreban materijal, teško je. Država bi trebalo da se uključi kroz neke projekte. Imate sporadične projekte, spomenička skulptura, ali ponavljam, mi nemamo ambijentalnu skulpturu. U poslednje vreme ljudi po svaku cenu da bi se negde pojavili oni prave dosetke, to je kratkog daha i mene užasavaju i mislim da i ono malo posetilaca koje srećemo u galeriji da ćemo ih razjuriti, upozorava naš sagovornik koji je od 2004. godine bio je  angažovan na izradi mermerne ornamentike Hrama Svetog Save u Beogradu. Priseća se da je trebao da ostane samo tri meseca a onda se to odužilo na 18 godina.

“Hram je jedno posebno mesto, to sam i svojim mladim saradnicima govorio, da to nije običan atelje. Tamo sve što napravimo ostaje za večna vremena i moram da kažem da se nigde nisam smrzao kao dok sam radio u Hramu. Zadovoljan sam zato što sam puno toga uradio i što sam tamo stekao izuzetne prijatelje. Puno sam tehnoloških stvari naučio, bio sam u dobrom timu. Najveći kompliment koji sam dobio to je od profesora Milovanovića koji je u jednom ozbiljnom društvu rekao “sam Bog je poslao Nesa na Hram”. Kada sam prvi put ušao u Hram to je bilo jedno gradilište gde je dominirao beton i trebalo je sve to obložiti i ponosan sam što smo uspeli u tome.

 

Takođe pročitajte

Slavni violinista dobija laskavu titulu u rodnom gradu

Nišlija Nemanja Radulović, koji godinama živi i stvara u Francuskoj, biće proglašen za počasnog člana …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.