Misterija jednog izgubljenog grada među stranicama knjige Veroljuba Trajkovića

Luksuzno opremljena, dvojezična knjiga na četiri stotine strana “Caričin grad – izgubljeni grad u podnožju Radan planine” istoričara i publiciste Veroljuba Trajkovića otkriva nam jedan grad koji je 13 vekova bio zaboravljen a “živeo” je samo 80 godina.

Arheološki lokalitet Caričin grad (Justiniana Prima), u podnožju Radan planine, u okolini Lebana, enigma je i izazov od 1912.godine za brojne arheologe iz zemlje i sveta. Veroljuba Trajkovića, dugogodišnjeg direktora Narodnog muzeja u Leskovcu misterija ovog grada profesionalno i privatno nije mu davala mira i zato je odlučio da se skoro dve godine posveti istraživanju i pisanju ovog do sada jedinstvenog dela o ovom lokalitetu. Kaže da se ideja o pisanju opsežne publikacije o Caričinom gradu rodila se još 2006. godine.

“Tada smo zahvaljujući jednom projektu očistili od šiblja i rastinja oko osam hektara lokaliteta. To je bila prilika i da se, uz pomoć modernih tehnologija, sagleda njegova veličina i da se lokalitet učini dostupnijim posetiocima. Georadarska snimanja su pomogla istraživačima da se ciljano bave iskopavanjima što je doprinelo tome da se dođe do brojnih novih saznanja i preciznijih podataka o lokalitetu, dok je 3D prikaz otkrio svu lepotu nekadašnjeg grada. Knjigu sam namenio običnim ljudima. Trudio sam se da koristim terminologiju koja će biti razumljiva široj čitalačkoj publici. U 11 poglavlja, prateći hronologiju istraživanja predstavio sam grad koji apsolutno zaslužuje da bude neizostavni deo naše turističke ponude, kaže Trajković i dodaje da život grada i njegovih žitelja ne prestaje da pobuđuje mnoga pitanja pa se zato i izdavač Centar za istraživanje i proučavanje kulturno-istorijske baštine juga Srbije opredelio da stane iza ovog projekta.

Kao godina početka istraživanja Caričinog grada upisana je 1912.godina da bi dvadesetak godina kasnije mladi arheolog Vladimir Petković je izašao sa tezom da se radi o gradu koji je podigao rimski car Justinijan Prvi. Iako epigrafske potvrde o tome još uvek nema, ta teza je, zahvaljujući velikom broju nalaza i podataka, odavno prihvaćena među domaćim i stranim istraživačima. Nizala su se imena poput  Franca Mesesnela, Aleksandra Deroka, Svetozara Radojčića, Đorđa Mano-Zisi, Nevenke Spremo-Petrović, Vladimira Kondića, Vladislava Popovića i Vujadina Ivaniševića, koji je istraživanju Caričinog grada posvetio čak 45 godina. Pored srpskih arheologa  veliki doprinos dali su i njihove kolege iz Francuske Noel Dival, Žan Mišel Spizer, Bernar Bavan i Katrin Vanderhejde

Arheolozi su pronašli na desetine objekata i hiljade predmeta. Mnogi od njih idu u prilog tome da je reč o gradu koji je Justinijan podigao u blizini mesta svog rođenja.

Justinijana Prima odavno je poznata po prelepim mozaicima. Značajne površine su očuvane do danas, ali još uvek nema uslova da se učine dostupnim posetiocima.

“Nešto više od 300 pronađenih predmeta nalaze se u stalnoj postavci leskovačkog muzeja, kao izbor od više hiljada nalaza, dok su oni najznačajniji u Narodnom muzeju u Beogradu. Moram da pomenem i kamenu plastiku, na Justinijanov monogram na jednom od kapitela, na fragmente statue ovog rimskog cara, na njegov novac, a posebno na akvadukt, dug 22 kilometra, kojim se Caričin grad snabdevao vodom. Justinijana prima je živela samo 80 godina. Porušena je i spaljena pod naletom avarskih i slovenskih plemena. Mesto je na kojem više nikada ništa nije građeno što istraživačima nedvosmisleno ukazuje na to da svaki nalaz potiče iz ranovizantijskog perioda. Grad je predstavljao važan crkveni, administrativni i vojni centar – sedište novoosnovane arhiepiskopije. Kažu da je bio prava metropola u malom odnosno da je imao sve što i neki veliki grad tog doba samo u manjim dimenzijama, ističe Trajković.

Caričin grad se na preliminarnoj listi Uneska nalazi od 2010. godine a tek ove godine pokrenuta je zvanična procedura da se upiše kao svetska baština. Taj značaj prepoznao je i Goran Jović, direktor Privredne komore za Jablanički i Pčinjski okrug koji je pomogao da se ovo obimno delo nađe pred čitaocima.

“Imamo biser u turističkom smislu i drago nam je što je Vlada Srbije to prepoznala. Obezbeđena su sredstva da se prvenstveno lokalitet zaštiti a gradi se i eminentni Centar za posetioce pri Vizitorskom centru i svi prateći sadržaji.. Investira se 194 miliona dinara uključujući i najmoderniju opremu za prezentaciju ovog lokaliteta. Ogradom dužine oko 2,5 kilometara omeđeno je i nalazište ukupne površine veće od 20 hektara. Jednom rečju, nikada se do sada nije ovoliko pažnje posvećivalo i to će dati rezultate jer ćemo biti prepoznatljivi kao turistički lokalitet i van granica naše zemlje, navodi Jović

 

 

 

Takođe pročitajte

Seoski turizam – Izazovi i mogućnosti

Ukoliko želite da se bavite seoskim turizmom, ne morate da izdajete ceo objekat, možete i …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.