Sana Beauty
Povezane vesti
Sa stanovišta religije, masturbacija je greh ali posmatrana iz ugla nauke, masturbacija je prirodna pojava koju svi normalni ljudi doživljavaju i upražnjavaju. Abnormalna pojava je jedino u slučajevima kada sama sebi postane cilj, otkriva nam Ana Jovanović, kognitivno bihejvioralni psihoterapeut na poslednjoj godini supervizije
Naša sagovornica kaže da je po definiciji „masturbacija (onanija, samozadovoljavanje) oblik seksualnog ponašanja“.
„Reč je o vrsti „privatnog“ (ne uvek!) seksualnog ponašanja zastupljenog u svim poznatim kulturama. Najčešće se izvodi manuelnim putem, zatim trljanjem genitalnih organa na sve dostupne načine, uvlačenjem raznih predmeta u vaginu kod žena…Zastupljenost masturbacije je visoka i kod muškaraca i kod žena, ali varira u odnosu na godine, bračno stanje i obrazovanje. Samozadovoljavanje muškaraca dostiže vrhunac u pubertetu, a kod žena između 30. i 40. godine života. Obrazovanije osobe u većoj meri masturbiraju od neobrazovanih. Brak i starije godine kod većine osoba ne umanjuju potrebu za masturbacijom. Istraživanja pokazuju da 90% muškaraca i 60% žena masturbira.
Masturbacija-potreba organizma, „prirodna stvar“, predmet je interesovanja različitih nauka i kultura, a još uvek pretstavlja taboo temu, bar na našem dragom Balkanu.
Zašto je to tako?
Više decenija na našim prostorima dominira patrijahalno vaspitanje, samim tim i patrijahalni obrazac ponašanja, koji je nažalost ostavio duboke tragove u našim psihama, uprkos demokratiji, borbi za ravnopravnost i raznim savremenim pokretima koji propagiraju ravnopravnost polova.
Lista zabluda, predrasuda i mitskih sadržaja o štetnosti masturbacije je zaista neiscrpna. Masturbacija se okrivljuje za nastanak brojnih duševnih oboljenja kao što su epilepsija, depresija, debilnost, moralna degeneracija, „masturbatorno srce“, bolova različite vrste, vaskularnih oboljenja, ginekoloških oboljenja na materici i jajnicima, promena na koži….
To nije tačno! Masturbacija je normalna, bezopasna pojava koja, u situacijama jake napetosti, dovodi do pražnjenja seksualne energije, nije znak patologije.
Razlike u poimanju masturbacije
Sa stanovišta religije, masturbacija je greh. Posmatrana iz ugla nauke, masturbacija je prirodna pojava koju svi normalni ljudi doživljavaju i upražnjavaju. Psihologija sexualni nagon (pod kojim se može podvesti i potreba za masturbiranjem) tretira kao jedan od najznačajnijih i najosnovnijih, kao što su recimo potreba za hranom, vodom, snom i sl. Psihijatri, takođe i psihoterapeuti posmatraju masturbaciju kao normalnu potrebu, smatraju da je zdrava, korisna, čak doprinosi prevenciji depresije.
Masturbacija u raznim životnim fazama i u odnosu na prisustvo/odsustvo partnra/partnerke
Svako od nas upoznaje se sa masturbacijom još u ranom detinjstvu. Već sa 3.-4. godina dete istražujući svoje telo, otkriva zadovoljstvo koje pruža dodirivanje polnih organa, tada počinje period rane –dečije masturbacije.
Neupućeni, nedovoljno informisani i krajnje psihološki needukovani roditelji i staratelji, obično kada uoče da njihovo dete masturbira, zauzimaju surov stav: kažnjavaju, zastrašuju decu, prete im raznoraznim praznovernim pričama, kako će im se zbog toga što rade desiti nešto jako loše i strašno, ne shvatajući da time stvaraju „dobru“ podlogu za široki spektar seksualnih poremećaja koji njihova deca mogu razviti u odraslom dobu.
Šta činiti?
Deci treba objasniti na način primeren njihovom uzrastu, da svi to rade, kako je to prirodno, ali da se takve stvari rade u samoći, ne pred gostima, roditeljima, u vrtiću… kako se inače u praksi dešava.
Sa 6.-7. godina prestaje period rane dečije masturbacije, a zatim se u pubertetu ponovo javlja potreba za masturbiranjem, što je uslovljeno razvojem organizma, hormonalnim promenama i promenama na psihološkom planu.
Masturbacija nas na dalje prati kroz ceo život. Mi masturbiramo kada nemamo partnera/partnerku; kada imamo partnera/partnerku ali nam se potrebe za sexom ne podudaraju, ili smo jednostavno sprečeni da imamo koitus iz raznih drugih razloga kao što su umor, obaveze, posao… pa smo zato „prinuđeni“ da masturbiramo.
Kada je masturbacija patološka?
Masturbacija se tretira kao abnormalna pojava jedino u slučajevima kada sama sebi postane cilj. To znači samo onda kada muškarac/žena bilo kog uzrasta, bez obzira na bračno stanje, obrazovanje i sve ostale parametre, može da doživi seksualni vrhunac isključivo masturbirajući.
Dakle, kada jedino masturbacijom postižemo seksualno zadovoljstvo, a nismo u stanju da ga doživimo u kontaktu sa partnerom/partnerkom, tokom koitusa-Tada se treba obratiti za pomoć!
Za lečenje masturbacije u slučaju kada je patološka, kao i za tretiranje svih vrsta seksualnih disfunkcija i poremećaja (poremećaj seksualne želje, orgazmički poremećaji, prevremena ejakulacija, odložena ejakulacija, odsustvo ili slaba erekcija, anorgazmija kod žena, poremećaji seksualne budnosti-impotencija kod muškaraca/frigidnost kod žena, bolni koitus, vaginizam…), bihejvioralna psihoterapija pretstavlja jednu od najdelotvornijih i najbržih terapija, naročito u kombinaciji sa tehnikama kognitivne psihoterapije.
Ana Jovanović, kognitivno bihejvioralni psihoterapeut na poslednjoj godini supervizije
Hvala Vam Ana na otklanjanju dilema i osvetljavanju teme, odnos religije i gradjanskog drustva…Cestitam ujedno i na sinocnoj odlicnoj prezentaciji Sinergije, sa Vase strane i strane koleginice Aleksandre Velickovic..Imate sve moje prporuke
prof Zoran Andjelkovic
menadzer Comp Calivita int.
Leskovac
Hvala Vam od srca 🙂
Ana je jedna veoma obrazovana i strucna mlada osoba koja zasluzuje sve pohvale