Kad vešte mame u svoje ruke uzmu budućnost svoje dece i za to dobiju podršku javne i uspešne ličnosti onda solidarnost pršti na sve strane, ovako bi se najkraće mogla opisati jedna humana i kreativna misija.
Udruženje „Dan“ iz Niša okuplja roditelje dece sa autizmom i dece sa drugim smetnjama u razvoju koji se dovijaju kako da konkretno pomognu svojoj deci da steknu veštine i radne sposobnosti. Na jednoj od radionica krojenja i šivenja za mame osmislili su da sa decom prave lutkice. Baš onakve kakve su nekima od nas pravile bake i mame, od ostataka tkanina.
Jasmina Veselinović, jedna od mama već 17 godina radi kao dizajner odeće u trikotaži „Zisuki“ i njena kolegenica Mirjana Đorđević koja je krojač osmislili su „modele“ i krenule u akciju.
Mirjana je učila je mame kako da rade na mašini a ja sam pravila krojeve. Kako mame sa dečicom sa autizmom nikad nemamo vreme za sebe smislile smo da uključimo i njih i da se zajedno igramo. Zamislite dečicu koja ne govore ali drže iglu i šiju..bod po bod…Zamislite ih kako nespretno ušivaju dugme, kosu… Imamo mi i umetnike,oni su nam crtali lice i pisali pisamca, svi su učestvovali, ne krije svoju radost Jasmina što je ova ideja pokrenula i roditelje i decu ali se proširila i van njhove „zajednice“.
Firma u kojoj radim saradjuje sa našom kreatorkom Marijom Tarlać pa sam joj u jednom razgovoru pomenula lutkice. Istog trenutka je napisala…Ja ću da vam prodajem lutkice! I još smo došle na ideju da se garderoba na lutkicama pravi od krpica koje ostaju od Marijinih modela. I još je donela te krpice iz Beograda našem udruženju…i od tih krpica ,od talenata naše dece,od roditelja koji se trude od dobrih ljudi koji pomažu: Bagat prodavnica nam je donirala konce i pribor, metraža „21.novembar“ nam je dala materijal, „Andrijašević“ punjenje Zisuki trikotaža predivo za kosu. Pomogli su mnogi! Koliko je lepo kad shvatiš da ima puno dobrih ljudi,koliko ima onih koji pomažu, a ne moraju. Marija Tarlać je izložila lutkice u svojoj radnji..Sad više novac i nije bitan. Bitno je da ljudi znaju da naša dečica, i pored autizma imaju talenat iako ne govore mogu da čuju i razumeju. Da i oni vole da se druže i stvaraju i mogu mnogo više nego što izgleda da mogu,. I što je najbitnije, puni su nesebične ljubavi za sve koji ih primete, nabraja Jasmina sve koji su im pružili ruku podrške.
Za nesebičnu pomoć Jasmina kaže da su se javljali za svih strana pa tako je i svoju pomoć ponudila i krojačica čiji je zanat i posvećenost dosta pomoglo ovoj akciji.
Vidim da nešto šijete sa decom,da li vam trebaju krpice? I sakuplja žena ostatke od onog što šije i daje nam. A tek prizor kada Dragan Tarlać, Marijin suprug, onako visok unosi kutiju sa krpicama, kaže Jasmina i dodaje da je cilj njihovog udruženja koje je osnovao psihijatar prof.dr Miodrag Stanković, da uključe svoju decu u život.
Za kraj Jasmina dodaje i ističe koja je glavna poruka ovakve akcije i angažovanja zajednice:
Sve ovo što radimo, afirmiše našu decu i priprema društvo da osim što je svesno da drugačiji postoje, drugačije i prihvati. Pored problema sa kojima se svako od nas sreće u svakodnevnom životu, ne treba da zaboravimo da naša deca, koja danas imaju 5 ili 10 ili 15 godina, jednoga će dana imati 30 ili 40 ili 50 godina.
Možda se nekome čini da neke od ovih aktivnosti nemaju smisla i ne doprinose poboljšanju položaja naše dece i naših porodica ovog trenutka, ali verujte i ovo ima težinu, otvara mnoga vrata i mnoge prilike na duže staze. Uvek moramo imati na umu tu širu sliku i budućnost naše dece i nas samih, reči su ovih kretivnih roditelja.