Sana Life
Povezane vesti
Proslaviti “zlatnu svadbu” to znači da ste sa nekim proveli u “dobru i zlu” čak 50 godina ili pet decenija , 600 meseci, 18250 dana,..previše za brojanje a opet čini se da je to kao i sam život samo tren.
Ako vam i dalje teško da shvatiti koliko je to puno zamislite da nekog upoznate kada imate samo 14 godina i da sa njim odrastete i provedete čitav život.
“Kada sam ga spazila s prozora kako se u beloj majci i pantalonama približava našoj kući odmah sam se zaljubila. Odsekle su mi se noge. Tog trenutka sam pomislila, ili će on biti moj ili niko drugi, ovako svoju “ljubav na prvi pogled” opisuje Ljubinka Stamenković (64) iz Prijepolja.
Njoj je za oko zapao mlađani Ljubomir Stamenković (75) iz vlasotinačkog sela Gornja Lomnica koji je kao mladi zanatlija, limar i bravar, bio “sezonac” u njenom gradu. Ljubinkin brat ga je pozvao da slušaju ploče i eto ih pet decenija kasnije u krugu porodice i prijatelja slave “zlatnu svadbu”. Pored slavlja i poklona priredili su im i specijalno iznenađenje, novinarske ekipe. Da ostane zabeleženo da zdravih porodica ima i da ljubav, poštovanje, vernost i poverenje nisu prolazne kategorije.
“Imali smo ne samo srećan nego i plodan brak čiji je trenutni rezultat – četiri unuka i dva praunuka. Ako vam kažemo da za 50 godina nije bilo svađa i problema, slagaćemo. Bilo je svega ali opet ljubavi i poštovanja najviše. Zato smo i opstali i izveli decu na put, kaže Ljubomir koji je svojoj dragoj morao da oprosti jednu “malu laž”. Kada su se upoznali rekla mu je da je dve godine starija.
“Pa ko će gledati dete? A ja se zaljubila i nema mi života. Takve smo mi žene, kad volimo dušu dajemo i sve rizikujemo, iskrena je Ljubinka koja je morala da rizikuje i kada je Ljubomir otišao da radi u Pariz.
Ali, Parižanke nisu bile devojke za vrednog i poštenog mladića. Znao je kakvo “blago” ga čeka pa je nakon godinu dana došao i zaprosio je. Otišli su za Pariz ali im to nije bio krajnji cilj u životu.
“Da smo ostali u Parizu možda bi imali više para ili veću kuću ali pitanje je šta bi bilo sa našom decom. Nismo bili spremni da platimo tu cenu, kaže Ljubomir koji je nakon Pariza u Beogradu radio kao trgovac. Napravio je sinovima kuću u Beogradu i Prijepolju a njih dvoje tokom leta dane provode u Gornjoj Lomnici.
“Ovde mi je prelepo, kao da sam ovde rođena, kaže Ljubinka koja je završila Učiteljsku školu ali najviše voli da se hvali sinovima Miroslavom i Predragom i snajama Radom i Violetom, pa unucima, praunicima….
