Sana Life
Povezane vesti
Pogled na jednu statuu u krugu leskovačke fabrike “Nevena” vraća nas u vreme kada se na kulturu i umetnost posvećivala jednaka pažnja kao i na osmišljavanje novih proizvoda za negu i lepotu.
Bakarna statua devojke sa krčagom jedinstveni je i nemi svedok svega što se u fabrici dešavalo od šezdesetih godina prošlog veka kada je i postavljena u centru fontane. Delo je leskovačkog akademskog slikara i vajara Đorđa Vasića Vađa koji je preminuo juna ove godine tako da će mnogi detalji oko rada na ovoj statui i njenoj sudbini ostati tajna. Ono što se zna je da je rađena po modelu Tanje Veselinović, tada mlade radnice “Nevene” za koji svedoče da je bila još i lepša nego što je Vađo uspeo da je dočara.
“Sve žene su bile ljubomorne na nju jer je zaista bila prelepa. Vađo je hteo da mu baš neka radnica bude model jer je statua i posvećena ženskoj gracioznosti i lepoti, sećaju se nekadašnji radnici ove fabrike.
Fabrika je prvi put privatizovana 2007.godine kada je kupila bugarska kompanija “Bulcvat” ali je 2010.godine ova prodaja poništena jer kupac nije ispunjavao ugovorne obaveze. Dve godine kasnije sami radnici su obnovili proizvodnju da bi 2015.godine proglašen stečaj. Pre dve godine „Rim group” doo, čije je sedište na Novom Beogradu, za 108 miliona dinara postala je novi vlasnik fabrike.
Za sve to vreme statua je ostala na svom mestu i pored “pokušaja” nekih da je otuđe. Jednostavno, bila je preteška da bi nestala pod okriljem noći a niko se nije usudio da je prisvoji i promeni joj lokaciju. Novi vlasnici obećavaju da će ponovo zablistati u punom sjaju i da će ostati u “Neveni” jer je već skoro šest decenija deo nje.
Đorđe Vasić Vađo, akademski vajar, dizajner i slikar, koji je već za života ostavio duboke tragove u kulturi Leskovca, Srbije i regiona, a oko 1500 njegovih dela nalazi se u galerijama i domovima Amerikanaca, Japanaca, Francuza, Brazilaca, Nemaca, Rusa, Španaca, Italijana…Rođen je 20 maja. 1941. godine u Lebanu, Školu za primenjenu umetnost završio je 1960. godine u Zagrebu. Diplomirao je na Akademiji za primenjenu umetnost, odsek vajarstvo, u klasi profesora Radeta Stankovića. Užu specijalnost industrijskog dizajna završio je u klasi profesora Bogoljuba Teofanovića. Bio je član ULPUDS-a od 1968. godine i član SPIDJ-a i ULIPUL-a.
Iza sebe ima brojne kolektivne izložbe i 59 samostalnih izložbi u rodnom gradu, širom Srbije i okolnim zemljama, ali i u Finskoj.
Poznat je i po tome što je njegova skulptura „Golub mira“, zašvršila u rukama predsednika bivše Jugoslavije Jopsipa Broza Tita.
Na takmičenju u Briselu dobio je nagradu „Zlatni savoprak“ za najbolji dizajn. Takođe na takmičenju za dizajn dobio je drugu nagradu u Njujorku, na temu hleba, dok je od grada Leskovca više puta nagrađivan Oktobarskom nagradom.
Bila je u pripremi njegova 60. po redu samostalna izložba slika i to 20. maja, tradicionalno svake godine na njegovom rođendanu. Ovoga puta izložba je planirana u Vlasotincu.
Iza sebe je ostavio suprugu, dvojicu sinova i troje unučad.
