utorak , 19 oktobra 2021

Lebane neće zaboraviti braću Mitković, Milorada i Petra

Koliko je Petar ostao skroman najbolje je opisala profesorka Olivera Nikolić.

“Okupilo se, poslednjih par godina, negde gore iznad oblaka, fino društvo odabranih velikana. Božijom promisli, brzo i neočekivano, pridružio im se sinoć i naš dekan, prof. dr Petar Mitković.”Znaš, Olja, bio sam prvi na listi prilikom upisa na beogradski AF. Na svečanoj akademiji dodele indeksa, dva puta me je dekan prozivao, ali nisam ustao, nisam hteo ili nisam smeo. Posmatrao sam, dok sam tamo sedeo, one beogradske mangupe i dame pa me postalo sramota mog vunenog džempera.” U pedeset godina, iza tog događaja, najbolji student AF-a izgradio je svoj put, uspešnu karijeru arhitekte i urbaniste, naučnog radnika, biran je za dekana čak četiri puta. Ali nikad nije zaboravio vuneni džemper. I umeo je kod svakog da prepozna i vunenu čarapu i blatnjavu cipelu i porodičnu muku, svaku muku i sramotu koja te boli i žulja. I umeo je da pruži ruku, i ogrne kaputom, i namigne, da znaš da nisi sam.Živeo je hrabro, praktično i skromno u duhu one Sartrove: “Možda postoje i bolje vremena, ali je samo ovo naše.” A u tom vremenu, kao sabrana Ćosićeva vremena u jednom… Borba do poslednjeg dana, borba do poslednjeg daha. Da ga pamtimo i spominjemo, o dobru koje je činio da besedimo. Bogu da se molimo da i nas pošalje u ono fino društvo pravednika i velikana.”

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.