utorak , 17 maja 2022

RADOVAN LALE ĐURIĆ – mecena u doba tranzicije

Umetnička dela nastala nakon privatizacije Duvanske indsutrije Niš veliki su legat za buduće generacije jer su primer kako se zajedničkim delovanjem, umetnika i stranog investitora može negovati umetnost među mladim talentima.

Nekadašnja Duvanska industrija Niš od  2003. godine posluje u sastavu multinacionalne kompanije Philip Morris International a tri godine kasnije  Niš art fondacija (NAF) organizovala je nacionalni konkurs “Mladi” uz finansijsku podršku upravo ove kompanije. Osnivač NAF-a i idejni tvorac “Mladih” bio je Radovan Lale Đurić, renomirani slikar, skulptor, dizajner i mecena mladih umetnika u Srbiji.

“Kompanija Filip Moris je u periodu nakon privatizacije dugi niz godina podržavala rad Niške art fondacije (NAF) koja je, kao jednu od centralnih aktivnosti u okviru svog rada, organizovala godišnje konkurse za mlade umetnike do 35 godina starosti. Ovi konkursi su značajno doprineli afirmaciji i prepoznavanju mladih talenata na umetničkoj mapi Srbije, kako kroz izuzetno vredne nagrade za najbolje ocenjena dela od strane stručnog žirija (u kome su između ostalih bili i priznati umetnici i poznavaoci umetnosti poput Olje Ivanjicki i Jovana Ćirilova), tako i kroz godišnje izložbe u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, koje su nekim od mladih umetnika, učesnika konkursa, pomogle da steknu priznanja ne samo u zemlji već i na internacionalnom planu. Sve slike koje se nalaze u vlasništvu kompanije, popisane su u okviru kataloga. Većina slika iz naših kolekcija krasi zidove kancelarija i ostalih poslovnih prostorija naše kompanije, dok su preostale smeštene u depou u kome se čuvaju prema svim propisima za čuvanje umetničkih dela, posvedočili su nam iz ove kompanije.

Nakon smrti osnivača NAF 2014.godine ovaj poduhvat se održao još par godina tako da od 2019. godine nema više konkursa niti nagrada.

“Konkurs „Mladi“ spada među najveće slikatrske konkurse u  ovom delu Evrope, a njegov nagradni fond od 18.000 evra veći je od, recimo, fonda za Pulicerovu nagradu. Prema podacima NAF-a, na konkursima je tokom 12 godina učestvovalo ukupno 8.968 mladih umetnika iz Srbije, koji su aplicirali sa oko 20.000 radova. Konkurse je pratilo 12 prodajnih izložbi „Mladi“ u Nišu, isto toliko izložbi u Beogradu i šest izložbi u Novom Sadu, na kojima se moglo videti ukupno 633 umetnička dela. Izložbe je videlo oko 55.000 posetlaca. Na konkurs “Mladi” svake godine se javljalo oko hiljadu umetnika iz Srbije do 35 godina starosti koji su aplicirali sa oko 2.000 radova. Filip Moris je otkupljivao tri najbolja rada, obezbeđujući za prvoplasiranog autora 10.000 evra, drugoplasiranog- pet hiljada, a trećeplasiranog tri hiljade evra. Na prodajnim izložbama poslesvakog konkursa moglo se videti 60.tak najboljih radova, a značajan broj njih je završavao u korporativnim i privatnim kolekcijama u zemlji i svetu.

“Đurić je govorio da se “četiri petine radova proda već na samoj izložbi..Da, sve to jeste mecenstvo. I buđenje mecenstva u Srbiji, što je jako važno. Humanizam i renesansa, recimo, jesu napredak čovečanstva, ali ih ne bi bilo, bar ne u to vreme i na taj način, da to neko nije finansirao, i pri tom umetnicima dao punu slobodu. Da nije bilo mecenstva, ne bi bilo ni Leonarda. Da nije porodice Mediči, ne bi bilo Mikelanđela…“, govorio je Đurić, koji je inače za konkurse i druge manifestacije NAF-a izdvajao i sopstveni novac, kaže Zorica Miladinović, dugogodišnja novinarka “Danasa” koja je sve vreme trajanja pratila rad NAF-a.

Radovan Lale Đurić je preminuo u aprilu 2014. godine u Njujorku. Brojni mladi umetnici koji su učestvovali na konkursu “Mladi” tada su kazali da je on postao srpski i regionalni kulturni brend, a da su Đurić i NAF „učinili više za njih i njihovu karijeru od svih ministarstava zajedno“.

Neposredno nakon Đurićeve smrti u Fondaciji i kompaniji Filip Moris govorili su da “Mlade” treba nastaviti jer su izuzetno kvalitetan projekat od velikog značaja za mlade umetnike u Srbiji, a pritom predstavljaju „zaostavštinu tog predanog borca za unapređenje kulturnog života na ovim prostorima“. Filip Moris je, međutim, 2019. godine odlučio da prestane da pruža finansijsku podršku “Mladima”, uz obrazloženje da će “donacije ubuduće usmeravati na mlade naučnike”. U NAF-u su tada kazali da aktivno traže novog donatora, ali potraga nije bila uspešna.  Uprkos raskošnom životnom i profesionalnom bekgraundu, Đurić je upravo ovaj nacionalni konkurs smatrao svojim remek- delom. Ciljevi ”Mladosti”, govorio je, više su nego ambiciozni- iznedriti novu generaciju mladih slikara koji će raditi širom sveta a ostati u Srbiji, oživeti kulturno-umetnički život i demetropolizovati kulturu u Srbiji, ističe naša sagovornica.

“Ovu zemlju već je napustilo previše mladih, obrazovanih i talentovanih ljudi. Otišli su ne zato što je mrze već zato što su bili prisiljeni. Pobegli su jer ovde nisu mogli da dobiju šansu, nađu posao, plate stan… Viđao sam u Njujorku te mlade ljude kako peru sudove po restoranima, sve dok im ambicija i talenat ne usahnu. Izuzetno je važno da im stvorimo uslove da ne žele da odu iz Srbije. Da odu da se usavršavaju, prave izložbe, prošire vidike, ali da se vrate u svoju zemlju i žive od svojih slika slika”, govorio je Lale.

Đurić je rođen 1945. u malenom selu Ljubatovica, u opštini Bela Palanka, u učiteljskoj porodici. U Nišu je završio osnovnu i srednju školu, a kasnije je radio kao dizajner i scenograf u Narodnom pozorištu u Beogradu. Slikarstvo je učio u Veneciji i Amsterdamu, a u tim gradovima i Parizu imao je ateljee. Od 1973. živeo je u Njujorku, gde je između ostalog imao reprezentativnu galeriju Prostor Lale/Lale space. Bio je državljanin Srbije i SAD.

Uspešno je izlagao u bivšoj Jugoslaviji, Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji, Španiji, Belgiji, Švajcarskoj, Kanadi, Australiji, SAD… Njegovi umetnički radovi danas se nalaze u privatnim, korporacijskim i bankarskim kolekcijama širom Amerike i Evrope. Još krajem 1970-ih neki srpski mediji proglašavali su ga „jednim od najskupljih jugoslovenskih slikara u svetu“.

Njegove slike kritika je umela da nazove čudesnim, ali on o svom slikarstvu nije voleo javno da govori.

„Volim veliki format, volim da obojim prostor, mučim se dok ne odlučim da je slika gotova“, bilo je najviše što se na tu temu moglo čuti.

“Bio je daleko govorljiviji kad je branio tezu da je slikarstvo pre svega biznis („Slikar mora da živi od svog rada, tržište mora da ga prihvati, njegovog dilera ne zanima da li je on učestvovao na Bijenalu”). Đurićev dom u Njujorku- Menhetnu i Kvinsu, bio je skoro obavezna stanica naših ljudi koji su se slučajno ili namerno našli na toj strani sveta. Ugostio je brojne umetnike, novinare, pokojeg političara, obične ljude. Bili su tu i Momo Kapor, i Rade Šerbedžija, i Radovan Karadžić… Umeo je, kažu, da pravi vraški dobre sedeljke, uz dobar viski i još bolji džez. Oni sa kojima je provodio vreme govorili su da je umetnik druženja. Bio je čovek vulkanske energije, Nedonista, nekonvencionalan, neposredan, komotan. Glasan, bučan i žestok. Skoro nemilosrdan prema protivnicima. Mek kao pamuk prema ljudima koje usvoji.  U njegovim katalozima se mogla pronaći i njegova životna mantra:  žene, hrana, piće. Bio je jednom oženjen i otac je jednog sina – Vuka. Od 2003. godine, kada je kompanija „Filip Moris“ došla u Srbiju, kupivši Duvansku industriju Niš, čemu je, po nekim izvorima, i sam bitno doprineo, lobirajući kod ličnih prijatelja u bordovima Altrija grupe i Filipa Morisa, Đurić je veoma često boravio u Srbiji. Izabrao je i da joj se „zauvek“ vrati- sahranjen je u Beogradu, uz zvuke Arsenove “O mladosti”, podseća naša sagovornica.

This slideshow requires JavaScript.

Takođe pročitajte

Bratislav Čukić iz Vranja pobendik konkursa “Za bolji svet”

Pobednik konkursa „Za bolji svet“ je Bratislav Čukić iz Vranja sa životnom pričom  Novice Ćiprijanovića iz Preševa, koji se …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.