Sana Beauty
Povezane vesti
Svetski dan borbe protiv hipertenzije obeležen je danas u Institutu “Niška Banja” akcijom zdravstvenih radnika.
Lekari, medicinske sestre i fizioterapeuti su merili krvni pritisak, razgovarali sa posetiocima, odgovarali na njihova pitanja i davali savete koji se odnose na sve mere i aktivnosti vezane za prevenciju povišenog krvnog pritiska, i takođe iskoristili priliku da podsete bolesnike zašto je bitno da redovno uzimaju propisanu terapiju, da se redovno kontrolišu i vode zdrav način zivota.
Ova inicijativa promovisanja zdravog života, je veoma važna jer samo zajedno možemo podići svest o razumevanju, značaju prevencije i lečenja povišenog krvnog pritiska.
“Veoma je značajno da postoji međusobno poverenje i kontakt između lekara i pacijenta, pored dobre medikalne terapije i uspešnog lečenja, jer ukoliko postoji taj redovan kontakt i poverenje, mogućnost informisanja , da se pita i dobije odgovor na konkretno pitanje, neko uputstvo za dalji život i način života je od velikog značaja. Terapije svih bolesti pa tako i hipertenzije, trebaju biti sinhronizovane i da postoji da komunikacija kako bi se postigli željeni efekti. Poslušnost pacijenta da prihvati naše savete umnogome zavisi od toga koliko često ćemo se viđati i koliko ćemo mi njemu sve to pojednostaviti i objasniti da prihvati u svom životu.” podelila je sa nama Prof. dr Marina Deljanin Ilić.
Povišen krvni pritisak je vodeći faktor rizika u nastanku arterosklerotskih promena krvnih sudova srca, mozga, bubrega, perifernih arterija.
Na pojavu hipertenzije pored nasleđa odgovorni su i: nepravilna ishrana, fizička neaktivnost, gojaznost, pušenje i stres.
Dr Bojan Ilić sa Klinike za kardiologiju Niška Banja je ovom prilikom izjavio: “Ljudi u principu znaju šta je povišen krvni pritisak ali da li se pravilno, pravovremeno leči onako kako treba tu već dolazi do dilema. Ono što bi se izdvojilo jeste da od ukupnog broja bolesnika koji imaju povišen krvni pritisak 50% njih to zna, dok samo 25% uzima redovnu terapiju, a polovina njih postiže željene vrednosti merenja krvnog pritiska, i može se reći da je to jedna porazna brojka.
Povišen krvni pritisak je glavni faktor rizika za neke neželjene kardiovaskularne probleme ia kao najgori ishod se javlja smrtnost. Ukoliko mi na vreme delujemo, u 90% slučajeva pritisak može uspešno da se reguliše. Za sve to je potrebno između ostalog to uzajamno poverenje bolesnika i doktora. Fizička aktivnost i umerena ishrana utiču na regulisanje krvnog pritiska i pomažu kod lečenja. Dijagnoza se lako postavlja, klasičnim merenjem, ponovljenim merenjem.”
