utorak , 27 jula 2021

KORONA nas je naučila da od zdravlja i zagrljaja ne postoji ništa lepše

Dr Slađan Stanković, specijalista epidemiolog Zavoda za javno zdravlje Vranje jedan je od onih koji je ulivao poverenje da ćemo “pobediti” Covid 19 ali u realnom vremenu a ne za potrebe dnevne politike. On je neko kome veruju pacijenti, lekari i novinari a to u vremenu za nama nije bilo lako izdržati.

Čemu nas je korona naučila u ljudskom i medicinskom smislu?

Korona nas je naučila da ne postoji nešto vrednije, bolje i veće, i nešto lepše od zdravlja i zagrljaja, u trenucima kada se nije smelo grliti, i da nema pobede veće na svetu ovom od one nad bolešću i pandemijom. Shvatili smo da je zdravlje prvo, a sve ostalo drugo. Naučili smo da cenimo život jer smo videli da se on može lako izgubiti. Probudila je ljudsko u nama bez obzira na to koje smo boje kože, vere, nacije, obrazovanja, koje smo političke ili polne orjentacije, koliko smo bogati ili siromašni, ružni ili lepi, dobri ili loši. Svet je, kao što bi uvek trebao biti, neko vreme bio ujedinjen. Širom planete ljudi su shvatili da pandemiju možemo pobediti samo svi zajedno ako je pobedimo svako od nas u svojoj zemlji, mestu i regiji. Uvideli smo da kada nam curi iz nosa, kada kašljemo, kijamo, ne treba da se približavamo jedni drugima, da se rukujemo, ljubimo, grlimo, da ne idemo na poso, u školu i vrtić, da  ostajemo kod kuće, da nosimo maske, da dezinfikujemo ruke. Saznali smo da korona nije grip, nego nešto što može biti opasnije i smrtonosnije, što daje promene i može ostaviti  posledice ne samo na plućima nego i drugim organima. Kao i kod epidemija i pandemija drugih zaraznih bolesti u prošlosti pokazalo se da je vakcinacija najefikasnija u suzbijanju, a u budućnosti u sprečavanju, ove opake zarazne bolesti. Za vreme trajanja ove pandemije postali smo zdravstveno prosvećeniji i kulturniji. Sada više nego ikada uverili smo se da je preventiva kraljica medicine i da je bolje sprečiti, nego suzbijati i lečiti.

Da li se sećate dana kada ste pomislili da ste možda trebali da izaberete drugu profesiju?   Čega ste se bojali?

Ljubav prema nekome ili nečemu, ako postoji i ako je jaka, daje čoveku najjaču hrabrost i snagu, i kada bih mogao da se ponovo rodim, opet bih najviše majku i oca, sestru, suprugu i ćerku i medicinu voleo.

Jer ne postoji nešto tako sveto, uzvišeno, časno, plemenito, vredno i veliko, što u čoveku čovečnost budi, kao što je rad u službi zaštite zdravlja ljudi. Zato se ni posle dvadeset dvogodišnjeg lekarskog staža, ni posle velikog broja epidemija, i pandemije gripa AH1N1 2009 godine, koju sam suzbijao,  ničega nisam bojao i nikad pomislio da bih se osim medicine, preventive i epidemiologije nečim drugim bavio. Nisam se bojao ni u trenutku kad sam koronu u sebi primetio, pobedio sam je i nastavljam da radim sve dok je sa mojom braćom lekarima i u drugim ljudima ne budem pobedio.

Kako se nosite sa gubitkom, jer svi smo izgubili nekog dragog?

Smrt je, isto kao rađanje i život, normalna pojava, kada je prirodna zbog bolesti, slabosti, ona se lakše prihvata, kada je brza, masovna, vanredna, prevremena, pandemijom izazvana, onda se teško podnese.

Prvi smrtni ishod od korona virusa u Pčinjskom okrugu bila je osoba meni poznata, iz moga kraja, kasnije bilo je umiranja i poštovanih kolega koji su me učili, dragih rođaka iz familije i dragih prijatelja. Teže sam i kao čovek i kao lekar te smrti podnosio, jer one su za mene značile poraz i preranu pobedu bolesti nad čovekom, a takvi su porazi najteži.

Da li smo bili spremni za jedan običan “grip” budući da godinama unazad tražimo lek za najteže bolesti? 

Korona nije za sve obolele bila običan grip. Bila je ona i blaže od toga za asimptomatske i lakše slučajeve oboljevanja bez upale pluća samo sa gubitkom čula mirisa ili ukusa, tempearturom do 37,5 i bolovima u grlu, uglavnom kod mlađe populacije, sa jakim imunim snagama. Korona virus je kod starijih osoba sa oslabljenim imunim sistemom, sa hroničnim bolestima, izazivao kašalj, otežano disanje i masivne teške upale pluća i razrao ih, što se moglo videti na skeneru, a što se nažaost ponekad i pored kiseonične terapije i stavljanja na respirator završavalo smrtnim ishodom. Korona virus je nov virus koji se pojavio 2019 godine i zbog toga je dobio naziv COVID 19. Radilo se o respiratornom virusu koji je izazivao upale pluća i koji se brzinom najbržeg saobraćajnog sredstva iz jednog dela sveta, odnosno Vuhana u Kini proširio na ostale zemlje u svetu. Nisu se u početku znale mikrobiološke i epidemiološke karakteristike virusa, pa čak i dan danas se u potpunosti ne znaju. I svet i mi snalazili smo se u sprečavanju širenja virusa, pokazalo se, da li zbog discipline, da je to najbolje uspelo Kini. Preduzimane su mere ograničenja kretanja ljudi, zatvaranja aerodroma, gradova, granica, trgovina, ugostiteljskih objekata, škola, kontrola ulaska iz drugih zemalja. Uvek se nameće pitanje da li se moglo brže reagovati, disciplinovanije postupati, da li su mere u pojedinim periodima trebale biti oštrije?  Činjenice su da je panika zbog pandemije bila prisutna i da je veliki broj ljudi u martu 2020 godine, oko 400 hiljada, ušao u našu zemlju. Na granicama i aerodromima uspostavljala se sanitarna kontrola putnika i oni bi bili  u kućnom karantinu nakon ulaska. Naša zemlja imala je respiratore, nabavljala i dodatne količine, brzo su adaptirani neki postojeći bolnički kapaciteti u Covid bolnice, kasnije su izgrađene nove. Menjali su se terapijski pristupi  u lečenju korone, a zapravo leka koji na virus deluje nije bilo. Antibiotici su sprečavali bakterijske upale, vitamini pripomagali organizmu da se podigne imunitet i organizam izbori sa infekcijom. Pokazalo se da se pandemija ne može zaustaviti  respiratorima, kiseoničnim bocama, tako su sprerčavani smrtni ishodi  i čuvani životi ljudi. Pandemija se ipak suzbijala maskom, distancom, izbegavanjem kontakata i dezinfekcijom ruku. Pojavom vakcine počeli su da nestaju strah i panika kod ljudi širom sveta,  javili su se optimizam i nada, prešli smo u kontraofanzivu u borbi protiv korone, koju ćemo izvesno je dobiti i pandemiju suzbiti.

 

 

5.-Zašto za Vas kažu da ste simbol smirenosti i neko kome na jugu veruje narod i novinari?

 

Čoveka, ma čime se bavio, moraju da krase neke pozitivne ljudske osobine da bi čovek bio. On ih dobija rođenjem, vaspitavanjem, učenjem i preuzimanjem od drugih. Ljudi se dele na dobre, koji čine dobra dela, šire ljubav i mir prema drugima i one koji to nisu, koji čine suprotno od toga, ali za sve to postoje nagrade i kazne. Smirenost čoveka i povrenje kod drugih dobija se i stiče. Za oličenje smirenosti zahvalan sam majci, za verovanje drugih u mene ocu, jer sam od njih to dobio i rođenjem i vaspitavanjem. Kasnije sam kroz život kroz mnogo učenja i rada, sticao sve više znanja koja su me činila zadovoljnim, ispunjenim, ostvarenim, humanim, poštenim, dobrim, iskrenim, plemenitim, realnim, samopouzdanim i smirenim čovekom, koji ima pozitivna razmišljanja i ljubav u sebi prema životu i ljudima. Poziv lekara podrazumeva ljubav prema čoveku, a poziv lekara epidemiologa prema stanovništvu, jer ga on štiti od bolesti preduzimanjem određenih mera. Uvek sam se u radu i neposrednom kontaktu sa ljudima, mojim pacijentima, u nastupima  i obraćanjima stanovništvu putem medija trudio da im objasnim bolest, pomognem, otklonim strah, dam savet za sprečavanje i suzbijanje bolesti, da uvek iznesem pravu istinu i pravovremenu informaciju vezanu za zaštitu zdravlja ljudi, da budem profesionalan u skladu sa medicinskom etikom i Hipokratovom zakletvom kojima sam odan. Srećan sam ako sam uspevao u tome i ako mi veruju narod i novinari, i to su mi najveća i najdraža priznanja i nagrade od svih koje sam sam do sada dobijao.

 

 

6.-Da li je bilo pritisaka da se neke činjenice prećute?

 

Poso epidemiologa podrazumeva da se on bavi zaštitom zdravlja stanovništva, da otkriva uzroke i faktore za nastanak bolesti, da analizira i procenjuje epidemiološku situaciju, i da u skladu sa tim predlaže mere za sprečavanje i suzbijanje bolesti, epidemija, pa i pandemija kao što je to sada slučaj. U ovom periodu pandemije korone, koja je ugrozila međunarodno javno zdravlje, ne postoji važniji poso na svetu od toga sve dok je ne suzbijemo. Informisanošću i znanjem to jedino možemo. Kao epidemiolog , preventivac, poslenik i lekar javnog zdravlja, uvek kada mi je bilo dozvoljeno da dajem informacije, slobodno sam iznosio prave istinite činjenice vezane za oboljevanje i umiranje od korone na području Pčinjskog okruga, vršio procenu epidemiološke situacije i davao predloge mera za suzbijanje pandemije. Zbog slobode da javno ukažem u medijima na postojanje problema u vezi sa kašnjenjem  rezultata testiranja, zbog ukazivanja na težinu epidemiološke situacije i u vezi sa tim na neophodnost pooštravanja mera u borbi protiv pandemije u datom periodu, dešavalo se da mi je više puta na po nekoliko dana bilo uskraćivano davanje informacija javnosti.  Zbog te svoje slobode govora, mišljenja i slobode u radu 27. Aprila 2021. godine kao po nekoj simbolici postao sam prvi dobitnik godišnjeg priznanja portala “Slobodna reč”, čije obrazloženje za dodelu glasi: “za profesionalni i lični doprinos u borbi protiv COVID-19, višegodišnje zalaganje na očuvanju javnog zdravlja, konstantno podizanje svesti o ozbiljnosti situacije, pokazanu otvorenost i odgovornost prema javnosti i odličnu saradnju sa medijima”.

 

Ovaj sadržaj je deo projekat “Kovid 19 i junaci današnjice” koji je sufininsirala Opština Surdulica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

Takođe pročitajte

Boje PRAVOSLAVLJA – kreativne radionice za mlade u Babušnici

Po drugi put Udruženje građana Vega iz Babušnice, organizovalo je radionice ikonopisanja kao deo projekta …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.