sreda , 17 avgusta 2022

Koji su simptomi hepatitisa i mere prevencije

Hepatitis, po definiciji, predstavlja zapaljenje jetre. Postoji veliki broj uzroka koji mogu dovesti do zapaljenjskog procesa u jetri. Najčešći uzročnici hepatitisa kod ljudi su hepatotropni virusi, odnosno virusi koji primarno napadaju jetru. Pored virusa postoje i brojni drugi uzroci hepatitisa poput alkohola, droge, raznih lekova.

Ukoliko i sami razmišljate o ovome i želeli biste da konsultujete stručnjake – lekari različitih specijalnosti, kao i psiholozi i psihoterapeuti svakodnevno su dostupni na platformi za zdravstvene konsultacije DokTok. Posetite www.doktok.rs, napravite svoj profil i zakažite konsultaciiju kod željenog stručnjaka.

S obzirom na veliki javno zdravstveni problem, a povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv hepatitisa, ovaj tekst će se uglavnom bazirati na virusnim hepatitisima.

Najčešći uzročnici su virusi hepatitisa A, B, C, D i E. Svi pripadaju grupi RNK virusa, osim hepatitis B virusa (HBV) koji spada u grupu DNK virusa. Postoje još neki kao što su hepatitis G virus i TT virus ali nemaju veliki značaj.

Prema trajanju hepatitisi se dele na akutne i hronične.

Akutni virusni hepatitis je najčešća bolest jetre u celom svetu. Približno 40% slučajeva akutnog hepatitisa su uzrokovani virusom hepatitisa A (HAV). Bolest se prenosi feko-oralnim putem, odnosno preko kontaminirane vode, hrane i putem prljavih ruku. Javlja se u manjim ili većim epidemijama, najčešće u kolektivima kao što su školske ustanove, vojne jedinice, sredine sa gustim smeštajem i lošim higijenskim uslovima. Period inkubacije je 14-28 dana.

Tipični simptomi koji se javljaju su:

●povišena telesna temperatura,
●malaksalost,
●gubitak apetita,
●mučnina,
●dijareja,
●javlja se tamno prebojen urin,
●a najkarakterističniji znak je žuta prebojenost kože, vidljivih sluzokoža i beonjača, otuda u narodu popularni naziv bolesti “zarazna žutica”.

Bolest u najvećem broju slučajeva protiče asimptomatski ili sa blagom kliničkom slikom i ne prelazi u hroničnu formu bolesti. Obolela osoba je infektivna 10-14 dana pre pojave simptoma i smatra se da 7-8 dana nakon pojave simptoma prestaje period zaraznosti. Dijagnoza se postavlja na osnovu: kliničke slike, epidemioloških podataka i dokazivanja anti-HAV antitela u krvi.

Terapija je uglavnom simptomatska i bolest prolazi za 2-4 nedelje. Pridržavanje mera lične i opšte higijene, sanitarna kontrola vode i hrane, zdravstveni nadzor osoba koje rade na pripremi i distribuciji hrane su najvažnije mere prevencije. Bolest se može prevenirati vakcinacijom koja se preporučuje putnicima u endemska područja, medicinskom osoblju, osoblju koja radi u proizvodnji i distribuciji hrane.

Za razliku od HAV, virusi hepatitisa B i C pored akutne forme bolesti mogu da pređu i u hronično stanje. Kod ovih virusnih hepatitisa akutna forma bolesti može biti i životno ugrožavajuća. HBV i HCV se prenose parenteralno (putem krvi i krvnih produkata, medicinskim intervencijama, invazivnim dijagnostičkim procedurama, deljenjem igala kod intravenskih narkomana), polnim putem kao i perinatalno sa majke na dete.

Inkubacioni period za HBV je dug i varira između 30-180 dana. Osim akutne faze koja može imati i fulminantni (životno ugrožavajući) oblik, HBV kod 5-10% obolelih prelazi u hronični oblik koji vremenom dovodi do oštećenja jetre, ciroze i hepatocelularnog karcinoma. Za HBV postoji vrlo efikasna vakcina i koja je obavezna za osobe koje su u riziku da obole od HBV, a postoji i dvovalentna vakcina kojom se pruža zaštita protiv HAV i HBV.

HCV se kod 15% obolelih nakon akutne faze završava oporavkom, kod 15% brzom progresijom dolazi do ozbiljnog oštećenja i ciroze jetre, a u 70% slučajeva prelazi u hronični oblik bolesti i nakon 10-15 godina dovodi do ciroze i u manjem broju slučajeva do karcinoma jetre.
Za HCV još uvek ne postoji efikasna vakcina. Mere prevencije HBV i HCV podrazumevaju poštovanje osnovnih medicinskih principa (upotreba lične zaštitne opreme u zdravstvenim ustanovama, pravilna upotreba invazivnih dijagnostičkih i terapijskih instrumenata, pravilno odlaganje medicinskog otpada), testiranje dobrovoljnih davaoca krvi, jednokratno korišćenje igala kod intravenskih narkomana i zaštićeni polni odnosi.

Velika rasprostranjenost ovih bolesti i činjenica da svakih 30 sekundi umre jedna osoba od hepatitisa ili bolesti povezanih sa hepatitisom nam ukazuju da je neophodna kontinuirana edukacija stanovništva, povećanje svesti o značaju primene preventivnih mera kao i povećanje dostupnosti svih mogućih preventivnih mera koje moderna medicina 21. veka ima da ponudi.

Piše: Dr Nenad Ljubenović, lekar opšte prakse, DokTok lekar

 

Izvor: DokTok

Takođe pročitajte

U prvih 6 meseci kriza nije preterano uticala na IT tržište rada

Tržište informacionih tehnologija u Srbiji se našlo pred velikim izazovom nakon sukoba Rusije i Ukrajine. …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.