Sana Beauty
Povezane vesti
Vlasotinčanin Hristifor Crnilović ostavio je pokolenjima jednu od najvećih etnoloških zbirki na Balkanu sa 2.600 različitih predmeta. Osim narodnih nošnji, zbirku čine i nakit, razni predmeti iz pokućstva, pribori za ručne radove, kandila i drugi religijski predmeti, stari novac, kao i više od 23.500 listova dokumentacione građe.
Crnilović je bio slikar i pedagog, a letnje raspuste je koristio da na konju „krstari“ selima juga Srbije, Makedonije i Kosmeta. Tako je, prikupljajući razne predmete, kuću u Vlasotincu napunio sanducima u kojima je bio složen njegov život. Zbog svog „neobičnog“ ponašanja popularnog Kicu je malo ko razumeo, a šta su o njemu mislili zemljaci i savremenici, govori i nadimak koji su mu nadenuli – Pustood.
Hristifor Crnilović Kica je rođen 1886. godine u porodici Prokopija Đokića Crnila, imućnog vlasotinačkog trgovca, uz čiju podršku je završio Kraljevsku umetničku akademiju u Minhenu. Radio je kao profesor umetnosti u Negotinu, Skoplju i Aleksincu.
HRABRO se borio u otadžbinskim ratovima, junak iz bataljona 1.300 kaplara, preživeo je albansku golgotu i sa Krfa doneo neka od tridesetak sačuvanih dela koja je za života naslikao. To je vreme kada Hristifora počinje da okupira etnografski rad.
„Svaka mala sredina ne trpi ljude koji su ispred vremena, zbog čega je Kica bio izložen podsmesima, nerazumevanju i neprihvatanju. Živeo je u svom svetu, zbog čega su ga smatrali čudakom, a kako je to izgledalo, najbolje govore svedočenja da su nestašnu decu plašili njime – priča Nebojša Ilić Ilke, autor dokumentarnog filma o čoveku koji je, kako kaže, simbol požrtvovanosti, samoodricanja i definicija umetnika.
Predhodno Ilić o Crniloviću ništa nije znao, ali je posle višemesečnog istraživanja svoj film započeo rečima: „Postoji ljudi, naizgled neobični, osuđeni na svaku muku, ali ne i na zaborav.“
„Da snimam film o Kici, navele su me dve, ispostavilo se, neistine. Prva, da je u slikarskoj školi u Minhenu bio sa Hitlerom, a druga da nije voleo mesto u kome se rodio i živeo. A svako ko se upozna sa njegovim životom i zaostavštinom ostane bez reči. Njena vrednost nije samo u brojnosti predmeta, nego i u načinu istraživanja i prikupljanju podataka. Zbirku su Kici tražili iz Pariza i rodnog Vlasotinca, ali ju je on ustupio Beogradu, pod uslovom da bude izložena kao posebna celina – ističe Ilić.
Za smeštaj zbirke Beograd je obezbedio i renovirao Manakovu kuću, dok se Etnografski muzej obavezao da je prikaže i čuva. Ovom muzeju ustupljeno je i više od hiljadu negativ-staklenih ploča i oko 600 filmova na kojima su ljudi, objekti i predmeti koje je Kica fotografisao u Srbiji, Grčkoj, na Bliskom istoku, u Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. On je izrađivao i etničke karte na osnovu rasprostranjenja tradicionalnih nošnji. Sam je izdvojio, prevenstveno na osnovu narodne ženske nošnje, tri kompleksa: moravski, vardarski i šopski.
NAJVEĆI broj predmeta potiče iz druge polovine 19. veka, ali među prikupljenim nakitom ima naušnica starih i po 600 godina. Crnilović je živeo skromno. Štedeo je na jelu i odelu, da bi parama od profesorske plate kupovao nošnje, nakit, ćilimove, vezove i druge ručne radove.
Poslednje dane života (do jula 1963. kada je preminuo) proveo je u kući svoje sestre Leposave Stamenović u Vlasotincu, gde su dve sobe pretvorene u Kicin atelje i mračnu komoru. O zbirci je brigu vodila i njihova sestra Zora. Dve sestre bile su pune razumevanja za sve što je Kica radio, a njemu je, bez obzira na sve osude okoline, njihova ljubav bila dovoljna da istraje u svom naumu i da se upiše na listu za nezaborav. U Vlasotincu danas fondacija darovitih Vlasotinčana nosi ime Hristifor Crnilović Kica, kao i KUD u okviru ovdašnjeg kulturnog centra.
CRNILOVIĆ je izlagao svoja slikarska dela na izložbama „Lade“ u Beogradu i Skoplju, i na više kolektivnih izložbi u Parizu. Međutim, prvu samostalnu izložbu imao je tek dve godine posle smrti, jer je za života „zbog buržoaskog porekla“ bio potpuno marginalizovan. U organizaciji njegovih bivših učenika 1965. godine u Galeriji „Grafički kolektiv“ bile su izložene njegove slike i pasteli, za koje je od stručnjaka dobijao izuzetne komplimente.
PIŠE Igor Mitić-Večernje novosti
