Bio je omiljen slatkiš na dvoru Marije Terezije a iz Austrougarske je donet u Vojvodinu. Kako je vreme prolazilo skoro da je nestao a sad se opet vraća polako. Njegovo Veličanstvo – KITNIKEZ.
Priprema ove ukusne i zdrave poslastice nije previše komplikovana. Potrebno je kilogram dunja, isto toliko šećera, sok od jednog ili pola limuna ( po želji).
„Dunje se očiste ( ne moraju se ljuštiti), preliju se vodom i kuvaju se dvadesetak minuta. Ocede se, ispasiraju štapnim mikserom ili u blenderu, vrate u šerpu, doda se šećer i kuva se uz stalno mešanje 2- 3 sata. U ovoj fazi najvažnije je ne ispuštati varjaču jer je mešanje glavna tehnika kod kitnikeza, otkriva nam Biljana Stanković Simeonov koja je svoj provereni recept podelila sa nama.
„Tokom zadnjeg sata kuvanja malom kašičicom se smesa odvoji (u veličini bombone) na tacni i sačeka se par minuta, ako je se fino želira onda je kitnikez gotov. Izlije se u kalup i ostavi se preko noći ili duže da se hladi u hladnoj prostoriji sa otvorenim prozorom i na taj način se suši. Može stojati jako dugo, čak i preko cele zime.
Pravi vojvođanski kitnikez je crvene boje koja se dobija jako dugim kuvanjem uz stalno mešanje. Međutim u Nemačkoj je svetlo narandzaste boje, i uvalja se u fini sitni šećer ( nikako prah šećer). Kao takav se prodaje i degustira u manufakturnim prodavnicama gde se prodaju i fini sirevi, vina, kiš i domaće supe. Zbog duge manufakturne izrade je izuzetno skup.