nedelja , 20 juna 2021

Kažeš psihijatar, misliš psiholog a trebaš psihoterapeuta

Svi znamo da postoje psiholozi, psihijatri i psihoterapeuti, ali često o razlici i sličnostima nismo dovoljno informisani. Kad je potrebno da se mi, odrasli, nekom obratimo, pomalo smo zbunjeni jer nam to sve deluje isto i najčešće ne pravimo razliku među njima. Koje su sličnosti i razlike pojasniće nam mr Ivana Stanković, predsednica Udruženje za unapređenje kvaliteta života “Sinergija” Leskovac.

mr ivana stankovicPodrazumevamo da se za sve psihičke probleme treba obratiti npr. psihijatru – lekaru za psihu – a kome drugom?…on je valja i psihoterapeut ? Očekujući razgovor, savetovanje ili tu famoznu psihoterapiju- razočaramo se kad završimo samo sa lekovima…

Kad je dete u pitanju, automatski ga vodimo kod psihologa (što nam malo blaže zvuči od psihijatra, jer oni rade i u školama i u zdravstvu – što podrazumeva da se bave decom)… jer i psiholog je valjda i psihoterapeut. Kod njih odlazimo na pregled i zbog vozačkog ispita ili ranijeg penzionisanja, a i kad dete vodimo na sistematski pregled pred polazak u školu. Oni uglavnom pričaju sa nama i decom, zadaju neke testove i pišu nalaze.

Psihoterapeuti su, najčešće mislimo, valjda svi psihijatri i psiholozi. Njih viđamo u filmovima i serijama, znamo da na zapadu svi idu na neke psihoterapije (valjda su svi ludi ili u mnogo gorem stanju od nas) i nije nam baš najjasnije čemu oni služe i kad im se treba javiti …Čujemo ponekad da i u našem okruženju postoje negde, ali ne znamo gde, kada, zbog čega i kako doći do njih … Najčešće mislimo da smo sebi najbolji psiholozi/psihijatri/psihoterapeuti , a i kad se posavetujemo sa prijateljicom ili komšijom, to završi stvar …Šta je tu istina a šta predrasuda ?

Najčešća predrasuda među ljudima u našoj zemlji je da su pojmovi psiholog, psihijatar i psihoterapeut zapravo sinonimi, odnosno da se radi o jednoj te istoj vrsti zanimanja koja ima tri različita naziva. To nije tačno.

Psiholozi, psihijatri i psihoterapeuti imaju sasvim različito obrazovanje. Psiholozi su stručnjaci koji su završili osnovne studije psihologije, dok su psihijatri stručnjaci koji su završili osnovne studije medicine i nakon toga specijalizaciju iz psihijatrije.sinergija leskovac

Psihijatri su lekari koji uglavnom rade u medicinskim ustanovama, uspostavljaju medicinske dijagnoze za psihičke poremećaje i lečenju pristupaju isključivo prepisivanjem lekova. Zaduženi su za lečenje duševnih bolesnika i pacijenata koji pate od različitih vrsta ozbiljnih psihičkih tegoba koje su prerasle u psihijatrijski problem.

Psiholozi nisu lekari, njihov pristup tretmanu ljudi sa psihičkim tegobama nije medicinski. U svom radu psiholozi ne postavljaju medicinske dijagnoze i ne prepisuju lekove, već se isključivo bave sprovođenjem psiholoških tretmana što uključuje intervju sa klijentima, psihološko testiranje, psihološko savetovanje i primenu različitih psiholoških tehnika. Psiholozi rade u zdravstvu, prosveti, ali i privredi. Mogu se baviti kadrovskom psihologijom, marketingom i ostalim oblastima oslonjenim na psihološka znanja. Psihijatri i psiholozi nisu po svom obrazovanju psihoterapeuti.

Psihoterapeuti imaju posebno, naknadno obrazovanje koje se ne stiče na redovnim osnovnim studijama psihologije i medicine, a ni na specijalizaciji psihijatrije. Takođe, postoje magistarske studije psihoterapije, ali čak ni magistri psihoterapije nisu psihoterapeuti. Oni samo imaju teorijsko znanje o psihoterapiji i zvanje magistra psihoterapije. Za psihoterapeute postoji posebno, naknadno obrazovanje u trajanju 3-5 godina zavisno od psihoterapijskog pravca i škole. Postoji u Srbiji i inostranstvu. Kod mnogih je neophodno stalno usavršavanje/superviziranje dok god traje psihoterapijska praksa.

Psihoterapeuti mogu biti i psiholozi i psihijatri, ali i svi koji su završili osnovne studije društvenih nauka. Mogu se sresti psihoterapeti/pedagozi, logopedi, defektolozi, filozofi, filolozi, ali i pravnici, ekonomisti…Neke psihoterapijske škole pružaju mogućnost i svima ostalima, koji su dovoljno senzitivisani, da prođu obuku za psihoterapeuta.

Dakle, nisu svi psiholozi i psihijatri ujedno i psihoterapeuti. Psihoterapeuti su završili određene edukacije i o tome posediju diplomu/sertifikat. Druga, česta, predrasuda je da psiholog, psihijatar ili psihoterapeut „čitaju misli -odmah sve vide i sve znaju ….nema tu šta da se priča…“ i pripisuju im se magijske moći.

Psiholozi, psihijatri, pa ni psihoterapeuti nisu nikakvi čarobnjaci sa natprirodnim moćima. Oni ne proriču sudbinu i ne čitaju misli drugim ljudima, već u svom radu koriste isključivo proverene psihološke tehnike i metode putem kojih pomažu ljudima da prevaziđu, razumeju, reše i kontrolišu svoje psihičke smetnje i unaprede svoje psihološko funkcionisanje. Glavni cilj psihoterapije je da izazove promenu kod ličnosti ili grupe u vidu isceljenja ili samoisceljenja. U tu svrhu se koriste različite psihoterapijske tehnike zasnovane na razgovoru, disanju ili energetskom polju, zavisno od terapijkog pravca.

Psihoterapija ima širok spektar delovanja : od prevazilaženja poremećaja navika (npr. noćnog mokrenja, anoreksije, bulimije), fobija, paničnih napada, opsesivno-kompulzivnih radnji, depresije, maničnih i manično-depresivnih stanja, anksioznosti, seksualnih poremećaja, post-traumatskog stresa, psihosomatike, preko prevazilaženja somatskih i imunoloških problema (kao dopunska terapija), do unapređenja kvaliteta života, porodičnih i odnosa među partnerima, kao i oslobađanja ličnog kreativnog potencijala, unapređenja poslovanja i ličnog razvoja. Psihoterapijom, često, možemo sebe poštedeti upotrebe lekova koji sa sobom uvek nose i štetna dejstva.

U sadašnjem trenutku postoji oko 150 pravaca u psihoterapiji. Od toga je njih tridesetak zasnovano na naučnim osnovama. Uglavnom se dele u tri grupe: Dubinska psihoterapija (psihoanalitička psihoterapija, druge analitičke i dinamske psihoterapije zasnovane na psihoanalizi); Bihejvioralna terapija i srodni pravci (KBT, REBT, Konstruktivistička psihoterapija…); Humanistički pravci u psihoterapiji (Geštalt, TA/Transakciona analiza, Rodžersovo savetovanje, Porodična psihoterapija, Psihodrama, i dr.), Telesna psihoterapija (Bioenergetska, Radix…).

Zanimljivo je pomenuti i Porodični poredak i NLP (neuro-lingvističko programiranje) koji su sve popularniji poslednjih godina.

Treća, najčešća predrasuda je da su dobri stručnjaci samo u velikim gradovima ili tamo negde (nikad tu gde živimo). I marketing rado koristi upravo ovu predrasudu: „ Ko je najbolji stručnjak? Osoba u poslovnom odelu, sa aktovkom, koja dolazi iz drugog grada (po mogućstvu većeg)“. Zato ljudi iz unutrašnjosti, po pravilu, za ovu vrstu pomoći odlaze u Beograd, Novi Sad ili Niš verujući da su tamo veći stručnjaci. To je dodatno zgodno jer ih niko iz njihove sredine neće videti i znati da idu na psihoterapiju. Odlazak na psihoterapiju je opasnost da budemo etiketirani i da nas okolina posmatra kao „lude“ ukoliko tražimo pomoć psihoterapeuta. Međutim, zahtev psihoterapije je kontinuirani rad, najčešće jednom nedeljno u trajanju od najmanje nekoliko meseci do godinu dana i duže. To je finansijski i organizaciono česta nepremostiva prepreka.

Praksa pokazuje da je veći procenat izlečenja kod onih koji prevaziđu „predrasude“, potraže psihoterapeuta u svojoj sredini i time obezbede sebi kontinuiranu psihoterapiju do prevazilaženja problema. Najvažnije je da sa psihoterapeutom uspostave odnos poverenja i istraju u radu na sebi. I u manjim sredinama, tipa Leskovca, postoji udruženja ili savetovališta, npr.„Sinergija“ koje se bavi unapređenjem kvaliteta života. U njemu rade tri psihologa/psihoterapeuta koji se bave grupnom i individualnom psihoterapijom. Uslediće tekstovi o Geštalt i Bihejvioralnoj psihoterapiji.

mr Ivana Stanković, psihologinja,psihoterapeutkinja i predsednica Udruženje za unapređenje kvaliteta života “Sinergija” Leskovac

Takođe pročitajte

UNICEF donirao aparat za lečenje najmlađih Nišlija

UNICEF je danas Klinici za dečije interne bolesti UKC Niš poklonio aparat za terapijsku hipotermiju …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.