Sana Beauty
Povezane vesti
Nefrolitijaza ili pojava kamena u bubregu je jedno od najčešćih i najbolnijih uroloških stanja. Javlja se kod svake dvadesete osobe u dobi od 20 – 49 godina života, a nije retkost da se slučajno otrkije na redovnom ultrazvučnom ili rendgenskom pregledu.
Pre nego što vas iznenade nepodnošljivi bolovi koji nastaju pri kretanju kamena u bubregu, pročitajte kako nastaje, koji su mu simptomi i kako se leči. Možda će vam ovaj tekst pomoći da prepoznate faktore rizika, odete ne pregled i izbegnete komplikacije ovog neprijatnog oboljenja.
I da vam odmah napomenemo, ako osetite bilo koje simptome koji mogu ukazivati na kamen u bubregu, bez odlaganja posetite lekara. Danas su pregledi lako dostupni, i lako ćete pronaći klinike koje pružaju specijalističke usluge nefrologa u Nišu, Beogradu, Novom Sadu, ali i u manjim mestima.
Zašto nastaje kamen u bubregu i mokraćnim putevima?
Kamen u bubregu nikada nema samo jedan uzrok nastanka. Često skup različitih faktora utiče na formiranje i taloženje neželjenih supstanci u bubregu i mokraćnim putevima. Ipak, smanjen unos tečnosti jedan je od glavnih razloga razvoja ovog oboljenja. Zato svako duže ignorisanje osećaja žeđi ostavlja velike posledice na čitav organizam, a posebno opterećuje bubrege.
Kristali u bubregu nastaju onda kada imamo više supstanci u mokraći koje su zaslužne za stvaranje kristala (poput kalcijuma, oksalata i mokraćne kiseline), nego tečnosti u urinu koja ovaj prezasićen rastvor može da razblaži.
U početku, kristali su mali, ali njihovim taloženjem i sjedinjavanjem dolazi do formiranja kamena, koji kasnije, svojim pomeranjem, izaziva velike bolove. Kamen se ne stvara samo u bubrezima. Može nastati duž čitavog urinarnog sistema. Ipak, najpogodiji za taloženje kristala su uprvo bubrezi i bešika, zbog malog protoka urina.
Faktori rizika za kamen u bubregu i mokraćnim putevima, pored slabog unosa tečnosti, su i genetika, ishrana bogata životinjskim proteinima, šećerom i visokim nivoom soli. I hronične bolesti, pre svega dijabetes i povišen krvni pritisak, ali i hronične zapaljenske bolesti creva i gojaznost mogu biti razlog stvaranja bubrežnog kamenca.
Takođe, uporebna određenih suplemenata i lekova, poput antacida na bazi kalcijuma, nekih lekova za depresiju i migrenu, dodataka ishrani, vitamina C i laksativa, mogu povećati mogućnost taloženja kristala u bubregu.
Ako imate genetske predispozicije za stvaranje kamena u bubregu, anatomske anomalije ili jednostavno, iz nekog razloga ne možete da pijete dovoljno vode, obavezno redovno idite na specialističke preglede kod nefrologa i urologa.
Koji su simptomi kamena u bubregu?
Sve dok miruje, kamen u bubregu obično ne uzrokuje simptome. Prve bolove u slabini osetićete tek kada kamen počne da se kreće unutar bubrega ili u sitnim cevima koje povezuju bubrege i mokraću.
Kada se nataloži u ureteru (mokraćovodima), kamen blokira protok urina, proizvodeći bubrenje bubrega i grčenje mokraćovoda. Ovo stanje izaziva velike bolove za koji mnogi ljudi tvrde da su najjači bolovi koje su ikada iskusili u životu.
Bol neće zavisiti od veličine kamena, nekada manji kamen može izazvati veća zakrčenja urina, a time i veće bolove. Kako se kamen kreće, bol će menjati mesto i intenzitet. Česti su bolovi uz leđa i ispod rebra, a ako kamen prolazi kroz urinarni trakt, onda će bol biti veći u stomaku i preponama.
Jedan od simptoma je i potreba za češćim odlaskom u toalet, koju ćete osetiti onda kada se kamen spusti u donji deo mokraćnog sistema. Takođe, moguć je i bol prilikom uriniranja koji je pokazatelj da se kamen već nalazi između uretre i bešike. Dešava se da osoba ne zna da ima kamen u bubregu i pomeša učestalo uriniranje, peckanje i neprijatnost pri mokrenju sa urinarnom infekcijom.
I drugi simptomi koji se inače prepisuju urinarnim infekcijama, poput zamućenog krvavog urina, neprijatnog mirisa, mogu biti posledice kamena u bubregu. Nije redak slučaj da osoba ima i urinarnu infekciju i kamen u bubregu. Zato već pri prvim simptomima proverite svoje stanje kod urologa.
Da biste izbegli komplikacije, hitnu medicinsku pomoć potražite kada pored pomenutih simptoma imate i groznicu, temperaturu, mučninu ili povraćanje.
Izbacivanje kamena iz bubrega – tretmani i lečenje
Srećom, verovatnoća da će čovek sam izbaciti bubrežni kamen, bez intervencija, je oko 80%!
Za prirodnu eliminaciju kamena šanse su veće onda kada je kamen manji od 6mm. U tom slučaju prepisuje se terapija koja pomaže izbacivanje bubrežnog kamenca, poput alfa blokera, fitoterapije i analgetika. Pacijentu se preporučuje unošenje barem 2 do 3 litre vode dnevno uz preporuku da se što više kreće. Osobama koje su dehidrirane od mučnine i povraćanja uključuje se i intravenska terapija.
Kada je kamen veći, izbacivanje je komplikovanije. Pored neprijatnih tegoba koje veliki kamen izaziva svojim pomeranjem, on može i da se zaglavi, stvarajući mogućnost trajnog oštećenja bubrega. Zbog toga, nikada se ne dopušta da se bubrežni kamen koji je veći od 6mm spontano izbacuje.
U tom slučaju, on se razbija minimalno invazivnim metodama i tom prilikom se veći deo razbijenog kamena izvlači, dok manje ostatke pacijent prirodno izbacuje. Prednost ovakvih tretmana su male mogućnosti za oštećenje tkiva bubrega i brži postoperativni oporavak.
Metoda koja se primenjuje uvek zavisi od vrste kamena u bubregu i retkost je da se, pored laserkog, ultrazvučnog i mehaničkog načina razbijanja kamena, pristupi klasičnoj hirurškoj intervenciji.
Posle uspešnih metoda i izbačenog kamena iz bubrega postoji mogućnost da se osobi posle određenog vremena ovaj problem ponovo javi. Genetske predispozicije ili anatomske anomalije su razlog zbog koga su određeni pacijenti skloniji urinarnim infekcijama i stvaranju bubrežnog kamenca.
Zbog toga, treba preduzeti preventivne mere kako se kamen u bubregu ne bi opet stvorio.
Prevencija bubrežnog kamenca
Najjednostavniji način prevencije bubrežnog kamenca je unošenje dovoljne količine tečnosti. Zdrava osoba treba da pije najmane 2l vode tokom jednog dana. Ako ste bubrežni bolesnik, dobro bi bilo posavetovati se sa lekarom o količini tečnosti koju dnevno morate konzumirati. I ishrana je važna. Zarad zdravlja vaših bubrega treba ograničiti unos natrijuma i životinjskih proteina, odnosno mesa i jaja.
Ukoliko postoji mogućnost, uradite minerološku analizu kamena iz bubrega koji ste već izbacili. Na osovnu podataka kako je nastao i od čega je naprevljen bubrežni kamen, lekar može da vam jasno odredi koje namirnice nikako ne smete jesti, kako biste smanjili rizik od ponovnog stvaranja kamena u bubregu.
Ako su vaši bubrezi skloni ovom problemu, nemojte nikako na svoju ruku započinjati dijete, menjati terapiju ili izbegavati tretmane, bez prethodnog savetovanja sa medicinskim osobljem.
Pomeranje kamena u bubregu je izuzetno neprijatno i bolno. Ipak, velika je verovatnoća da ćete ga iz svog organizma izbaciti sami! Budite oprezni, lečenje ne staje onda kada se kamen razbije i izbaci. Preduzmite sve potrebne mere da se bubrežni kamenac ponovo ne stvorii. Pijte dosta vode, vodite računa o svojoj ishrani i odlazite na redovne preglede!
