Kako ublažiti simptome menopauze

Menopauza (klimaks) je deo normalnog životnog ciklusa i nastaje kao posledica smanjene funkcije jajnika, odnostno smanjene produkcije estrogena i progesterona.

Menopauza označava poslednju menstruaciju u životu žene i kraj njenog reproduktivnog perioda. Starosna dob u kojoj se javljaju prvi simptomi menopauze je individualna stvar i zavisi prvenstveno od nasleđa ali i od načina života, kao što su fizička aktivnost, ishrana i stres kojem je žena izložena. Većina žena ulazi u period menopauze oko 50. godine života. Prvi simptomi menopauze mogu da se jave čak 8-10 god. pre menopauze. Manji broj žena prođe kroz menopauzu bez simptoma, ali ako postoje mogu negativno uticati na zdravlje i kvalitet života žene.

Jedan od najprepoznatljivijih simptoma menopauze su valunzi, naleti toplote koji se mogu javiti u bilo koje doba dana. Valunzi predstavljaju iznenadno nadiranje toplote, crvenilom lica, može biti praćeno preznojavanjem a traje od nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Često se javlja i noćno znojenje koje može da budi ženu iz sna prećeno lupanjem srca što dovodi do isprekidanog sna, nesanice, umora, promene raspoloženja i teškoće u koncentraciji i pamćenju.

Tokom menopauze dolazi do izmene nivoa hormona. Smanjeni nivo estrogena dovodi do istanjivanja sluznice vagine, smanjene elastičnosti zidova vagine i njene vlažnosti što uzrokuje nelagodnost ili bolove tokom polnog odnosa kao i do promene želje za seksualnim odnosima.

Promene u kostima dovode do urbzane razgradnje što vodi ka osteoporozi i povećanju rizika od preloma kostiju. Takođe raste rizik za nastanak kardiovaskularnih oboljenja. Usporava se i rad probavnog sistema te dolazi do opstipacije, urinarni sistem postaje skloniji infekcijama a zbog slabosti mišića javlja se i nevoljno oticanje urina.

Koža lica i tela postaje tanka i gubi svoju elastičnost a kosa suva i lomljiva. Dolazi do povećanja telesne mase te do preraspodele masnog tkiva koje se deponuje oko butina, kukova i struka. Zbog ovih promena u izgledu, žena se može osećati nezadovoljno.

Sve ove promene utiču na svakodnevni život žene te dovode do promene raspoloženja, nedostatak koncentracije, umora, depresije, smanjenja libida.

Svaka žena na različiti način prihvata promene koje se dešavaju i u skladu sa simptomima postoji u ponudi hormonska i nehormonska terapija.

Pre započinjanja bilo kakve terapije potrebno je posavetovati se sa svojim lekarom. Terapija se određuje individualnim pristupom za svaku ženu.

Hormonska supstituciona terapija može se uzimati oralno, u obliku flastera i krema ili putem injekcija. Po sastavu može da sadrži čisti estrogen ili kombinaciju estrogena i gestagena. Pozitivni efekti supstitucione hormonske terapije jesu smanjene intenziteta tegoba – valunga, umora i malaksalosti. Pored toga ovaj vid terapije ima protetktivno dejstvo u vidu povećanja gustine kostiju i prevencije osteoporoze, zaštita krvnih sudova i prevencija ateroskleroze.

Ukoliko ne postoji mogućnost da se započne hormonska susptituciona terapija ili žena to ne želi postoje i alterativne terapije i metode. Takva sredstva su fitoestrogeni, supstance koje se nalaze u biljkama kao što su soja, crvena detelina, biljka cimicifuga, za koje se smatra da u značajnoj meri ublažavaju menopauzalne simptome. Međutim njihov efekat je mnogo manji u poređenju sa prirodnim estrogenima. Upotreba pomoćnih lekovitih sredstava i terapija vitaminima i mineralima, vitaminom D, kalcijumom, kao i fizička aktivnost i izloženost suncu u velikoj meri doprinose sprečavanju ili usporavanju osteoporoze.

Savremena medicina danas ima rešenje za rejuvenaciju vagine, koja nije samo stvar mode, već potreba, koja nastaju zbog ozbiljnih problema, kao što su:

  • oslabljenost vaginalnog zida, kao posledica teškog porođaja ili u menopauzi

  • nekontrolisano mokrenje (pri naporu, smejanju, kašljanju, tokom seksualnih odnosa)

  • atrofija vaginalne sluznice, koja se sreće u kasnijem životnom dobu

  • učestale vaginalne infekcije

  • problem sa seksualnim odnosima

Vaginalna rejuvenacija (vaginal rejuvenation) podrazumeva primenu više estetskih procedura koje imaju za cilj podmlađivanje ove regije. Laserska vaginalna rejuvenacija u kombinaciji sa PRP (plazma obogaćene trombocitima) je jedan od najsavremenijih tretmana zatezanja vagine bez hiruškog zahvata.

Laser svojom tehnologijom termički deluje na tkivo vagine i stimulišući remodelovanje zidova vagine, poboljšava tonus, jačinu i kontrolu vaginalnih mišića, efikasno smanjuje dijametar vagine, popravlja ugao uretre i vrata mokraćne bešike te smanjuje dimenzije.

Kada se efektu lasera pridruži terapija ćelijama sopstvene plazme obogaćene trombocitima (PRP) koja se dobija iz vlastite krvi i ubrizgava direktno u tkivo vagine ili vulve postižemo maksimalni efekat. PRP oslobađa aktivne faktore rasta, citokine i druge adhezione proteine u lokalnoj sredini (zoni aplikacije) imitirajuci prirodni kaskadni mehanizam što dovodi do podmlađivanjana na prirodan način. Tretmanom se budi prirodni mehanizam regeneracije i reparacije. Ubrizgavanjem se podstiče stvaranje novog kolagena, popravljaju se tonus i elastičnost kože i dolazi do njenog remodeliranja. Dolazi do vraćanja prirodne vlažnosti sluzokože i prestanka suvoće vagine, koja otežava seksualno zadovoljstvo ženama u menopauzi, postmenopauzi i neposredno posle porođaja.

Kada se ta dva tretmana rade paralelno, postiže se udruženi efekat. Brže se dolazi do kvalitenijih i trajnih rezultata.

AUTOR:Taita Stojilković

Specijalista ginekologije i akušerstva

Takođe pročitajte

Kako se izboriti sa prolećnim alergijama

Alergija (preosetljivost) je prirodna, zaštitna reakcija organizma od agenasa iz okoline, koje organizam doživljava kao pretnju …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.