Kako se odupreti prazničnoj depresiji?

Postoje neki dani u godini kada mi i oni oko nas očekujemo raspoloženje, sreću, radost. To su različite lepe godišnjice, rođendani, Slave i ostali porodični i verski praznici, ali tu je i Nova Godina.

Neki broj ljudi ne raduju praznici, više im se čini da govore o prolaznosti vremena nego o nečemu što treba slaviti. Jedan engleski pesnik je rekao da nije tačno da vreme prolazi. Tačno je da mi prolazimo. Upravo u tome se krije i jedan od razloga izostanka radovanja.

Teško da i novogodišnje (ne)raspoloženje moglo da se nazove depresijom, a često se tako i kvalifikuje. Ustalilo se da se svako neraspoloženje smatra depresijom. Teška je to reč, a još teže stanje, pa hajde da je izbegavamo.

Sama Nova Godina je dan, praznik, za neke veliki, za neke jedan u nizu običnih dana, ali nisu neraspoloženi, za neki dan kada se podvlači crta i sumiraju rezultati ili se pak prave planovi za narednu godinu. Neki to zovu novogodišnjim odlukama. To je takođe teška reč. Odluka nosi težinu, plan je ipak nešto drugo. Novoj Godini se zaista najviše raduju deca.

Psiholozi uvek savetuju da se deci, bar onoj maloj ne razbijaju iluzije o postojanju Deda Mraza. Nije to zbog poklona koje će i onako dobiti, koliko zbog magije zamišljenog, očekivanog, magičnog. Deda Mraz nikada ne kašlje, nema visok pritisak, dođe uvek na vreme, ne žali se na kostobolju i živahan je. Nije sigurno da može da trči, neke dede mogu i to, ali ima ono što ni jedan drugi deda nema – sanke i irvase. Magija Deda Mraza prestane u trenutku kada dete više nije dete. Nije li nam žao tog trenutka, ne zbog toga što hoćemo da dete ne odraste, nego zbog toga što nema više tu vrstu maštanja. Koliko je samo radosti u deci i koliko, rastući, polako gubimo kapacitet za takvo istinsko radovanje.

Na Novu Godinu su posebno osetljivi ljudi koji su i tokom godine sniženog raspoloženja. Kada su pri tome još i sami, ili pak nisu sami ali se osećaju usamljeno, onda je Nova Godina isto što i noćna mora. A i čeka se noću, zar ne? Mnogi od njih će reći da će se zavući u krevet i prespavati ponoć, ali avaj! Kako da spavaju uz toliko treskanje petardi i šenlučenje koje se čuje sa svih strana.

Osećanje usamljenosti često uslovljava neraspoloženje čak i kada je oko nas puno ljudi, glasna muzika, prijatno društvo, lepo piće i još lepša hrana. Ne vredi. Osećaj nadjačava sve ostale senzacije.

Postoji razlika između samoće i usamljenosti. Neko ko je sam ne mora da bude usamljen. Živi sam, organizuje svoj život, ostvaruje onoliko kontakata koliko želi, može, dozvoljava sebi i drugima. Usamljena osoba ne mora da bude sama. Usamljenost se javlja i u gomili ljudi. To je osećanje, ne stanje. Sigurna sam da smo gotovo svi nekada u životu intenzivno doživeli ovo osećanje. Uzroka može da bude obilje, nisu ni važni, važno je da osećanje prepoznajemo i još važnije, imenujemo. Kada osećanja dobiju ime, manje plaše. Znate sa kim imate posla, koga gledate u oči. Tako je i sa ovim osećanjem. Sada ima ime, nije više nepoznati neprijatelj koji nas vreba. Realan je, tu je i apsurdno, zar ne, živi sa nama.

Kako onda da se Nova Godina ne pretvori u ono što niko ne želi? Jednostavno, pustimo je da dođe. To što nam nije do nje nam neće pomoći da ne dođe. Eto je u 00.00h, posle brojanja do 10 unazad ili bez toga. To je zaista dan u kome možemo od crvenih stop svetala na kolima koja idu ka Banovom Brdu da zamislimo vatromet boja, ili da u vatrometu boja ne vidimo ništa uzbudljivo. Dakle, do nas je. Možemo da smišljamo male poklone za najbliže, ili da mrzimo one koji su nas se setili. Kako god, nema razloga za toliku tugu. Dan kao dan, noć kao noć, u balskoj haljini ili kariranom ćebencetu, biće isti. Da li je u boji ili crno beloj tehnici, odlučujemo sami. Svojim neraspoloženjem nećemo ulepšati našu stvarnost, ali ćemo izgubiti mogućnost da taj dan ipak bude malčice drugačiji. Zar nije?

Zbog toga mislim da depresija nije prava reč za ovo stanje. Pre bih rekla naša nemoć ili ne željenje da bar jedan dan u godini ne budemo mrgodni, ćutljivi, neoprane kose i nepopijene čaše vina. Jedne, ne preterujmo.

Malo je potrebno da se trgnemo, a mnogo više da se napregnemo da do kraja budemo nezadovoljni i sa utiskom nesreće. Za to uvek imamo vremena. Dajmo šansu Novoj Godini.

Ukoliko želite da razgovarate sa stručnjakom, DokTok psiholozi i psihoterapeuti su dostupni za konsultacije i psihološku podršku svakog dana u nedelji. Preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas.

Piše: Vesna Brzev – ĆurčićPsihoanalitičar, psiholog

Takođe pročitajte

Nijedna ćelija u organizmu ne može pravilno da funkcioniše bez dovoljne količine DNA

Vid, nervni sistem, kardiovaskularni sistem, imunski sistem – doslovno svaka ćelija u našem organizmu zavisi …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.