nedelja , 28 novembra 2021

Kako izgraditi samopoštovanje?

Pošto zadovoljimo svoje potrebe vezane za preživljavanje, ostvarimo bazično osećanje sigurnosti i osećamo da smo voljeni, svoje odluke u životu povezujemo sa samopoštovanjem.

Nažalost, većina ljudi nema ni najbleđu predstavu o tome šta je samopoštovanje jer su celog života jurili za tuđom verzijom istog tj. za spoljašnjim izvorima samopoštovanja. Ukoliko i sami imate nedoumice na ovu temu, psiholozi, psihoterapeuti i lekari različitih specijalnosti svakodnevno su na platformi za besplatne zdravstvene konsultacije Doktok. Posetite www.doktok.rs, registujte se i zakažite svoju konsultaciiju kod željenog stručnjaka.

Za mnoge, samopoštovanje ili svest o sopstvenoj vrednosti, često se sagledava kao funkcija onoga što neko postigne, nagomila ili izvuče od sveta u formi materijalnih dobara, titula, trofeja ili priznanja. Potreba za spoljašnjim izvorima samopoštovanja može da uvede čoveka u zavisnost. Kod tinejdžera ta potreba za poštovanjem od strane vršnjaka može da dovede do raznih oblika delikventnog ponašanja. Problem je u tome što ono spoljašnje nikako da zadovolji tu potrebu, pa ljudi grčevito nastoje da spoljašnjim potkrepljenjima ispune potrebu koja može da se ispuni samo iznutra.

Kao što sama reč kaže, radi se o samo-poštovanju, poštovanju sebe koje potiče iznutra, a ne iz spoljašnjih izvora. Što vam u većoj meri nedostaje iznutra definisano samopoštovanje, to ste podložniji spoljašnjem uticaju. Ako niste “načisto” sa sobom, oni spolja mogu da dopru do vas i ugroze vaše samopoštovanje. Dejstvo sveta na vidljivu sumnju u sopstvenu vrednost je kao stavljanje soli na otvorenu ranu. Ako ne volite sebe, ne verujete u sebe i ne prihvatate sebe, pokušaćete da nađete nekoga ko će to da radi umesto vas. Očajničko traganje za tim poštovanjem od strane nekog drugog, mimo vas samih, može da ima ogroman uticaj na izbore koje pravite.

Samopoštovanje se stiče kroz odnos sa roditeljima, u zavisnosti od kvaliteta tog odnosa razvija se nivo samopoštovanja. U najranijoj dobi, deca prihvataju mišljenja koja o njima imaju za njih značajni odrasli i usvajaju (internalizuju) ih kao svoja vlastita. Roditeljski odnos prema detetu koji je brižan, topao, pun ljubav i prihvatanja, dosledan i pravedan, kojim se uvažavaju prava i mišljenja deteta, rezultira time da dete internalizuje pozitivnu i realnu sliku o sebi, kao i osećaj kompetentnosti.

Uopšteno, smatra se da osećaj samopoštovanja izgrađuje tokom treće godine života, kao osećaj ponosa, kada dete čini stvari na svoj vlastiti način. Ukoliko roditelji ne omoguće detetu istraživanje okoline u tom periodu, tada se umesto osećaja samopoštovanja mogu javiti osećaj srama i sumnje. U dobi od četiri do pet godina, samopoštovanje poprima kompetitivni karakter, a odobravanje od strane vršnjaka postaje važan izraz afirmacije samopoštovanja. U tom smislu, najvažnije je da li su se ključne osobe prema nekom odnosile sa poštovanjem, ljubavlju i brigom ili ne. Stavlja se akcenat i na socijalni milje kao važan faktor u samoproceni.

Piše: Milica Mikić Grčkarac, master psiholog i psihoterapeut

Takođe pročitajte

230 stabala na poklon Nišu

Na Bulevaru Medijana u Nišu radnici JKP “Mediana” danas su posadili 230 sadnica drveća, koje …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.