utorak , 9 avgusta 2022
Foto: Privatna arhiva

Kad boli odlazak voljene osobe

U životu nismo naučeni da je i smrt sastavni deo celokupnog življenja. Kada se suočite sa ranim gubitkom, od velikih poput smrti bliskih osoba, nespremni, ne znate na koji način da ga prebrodite.

Tugovanje je proces koji ume da bude vrlo neprijatan. Ljudi se razlikuju u svemu, pa tako i u načinu na koji tuguju. Ne postoji ni jedan “psihološki” recept kako da prebrodimo tugu usled gubitka, ali je sigurno da postoji jedan proces tugovanja koji podrazumeva 5 faza kroz koje prolazimo (svako individualno). Osećaj da ste nekog izgubili i tuga mogu da deluju kao da nemaju kraja, tada se osećate potpuno beznadežno i ne vidite ništa više ispred sebe! To može da traje danima, nedeljama, mesecima…

Ali ipak postoji proces, koji sam vec napomenula, koji nosi sa sobom 5 faza: 1. Faza negiranja; 2. Faza besa i ljutnje; 3. Faza pregovaranja; 4. Faza depresivnost i, 5. Faza prihvatanja;

Prvu fazu negiranja podrazumeva prva reakcija kada neko čuje da je njegova bliska osoba preminula. Tada se javlja neprihvatanje te situacije, nemogućnosti osobe da shvati da je to zaista tako… Negiranje takve vesti je u psihološkom smislu mehanizam odbrane koji se javlja nakon šoka od gubitka i nosi sa sobom emotivnu otupelost. Uglavnom osobe u ovoj fazi govore da život više nema smisla, da nema nikakvu vrednost.

Foto: Privatna arhiva
Kod njih se javlja neizdrživa bol sa kojom ne umeju da se nose jer je novonastala situacija šok.

Smrt bliske osobe dolazi neočekivano, niko nije pripremljen za tako nešto, nekada neko ostane blokiran tokom faze negiranja ili faze besa, pa je potrebno da prodje vreme… Ova faza prihvatanja, nije “period sreće”, period prestanka tugovanja… već je faza zatišja, gde se osoba povlači i smiruje. Osoba pronalazi način na koji se nosi sa gubitkom, taj način je individualan! Moja preporuka je da svako ko je doživeo gubitak pusti sebe da oseti sve emocije koje se jave u tom periodu i da im se ne opire. Ono što je sigurno da će svako naći način da se nosi sa tom prazninom do kraja života. Neko će raditi stvari koje je ta osoba radila, neko će čuvati i pokazivati vredne uspomene drugima o toj osobi, neko će posećivati mesta koje je ta osoba volela… Jedno je sigurno da nijedna druga osoba ne može zameniti izgubljenu osobu. Često je ljudima teško da pričaju o tome, a izgledaju jako, sa utiskom da će nekog opterećivati ukoliko budu pričali o svojim problemima. Sve u svemu ljudi su rezilijentna bića, tj. psihološki otporni i nema potrebe nametati stručnu pomoć niti patologizirati tugu koju neko očekivano oseća nakon velikog gubitka (ljudi su skloni da sude na osnovu izgleda osobe koja prolazi kroz tugovanje, “puno si smršala”, da osudjuju zašto se tako ponaša …niko nema prava na tako nešto!). Ukoliko osoba proceni da može da se nosi sa tugovanjem, za stručnu pomoć nema potrebe, ali ukoliko tugovanje remeti kvalitet života (preterano duga depresivnost, blokada na neke od faza, suicidalne misli…) I da to stanje osobe utiče na ostale članove porodice, potrebno je potražiti stručnu pomoć!

Foto: Privatna arhiva
“Tekst posvećen svima koji su izgubili voljene osobe i mom pokojnom ocu velikog srca!” Meri Stojković master klinički psiholog

Takođe pročitajte

Posle KORONE u Nišu povećan broj dobrovoljnih davalaca krvi

Epidemija Kovid 19 bespovratno je promenila svet a neke stvari učinila je boljim, barem što …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.