utorak , novembar 19 2019
Početna / DOŽIVETI STOTU / Jovo Toševski: Seks je kod muškarca više zapovest, kod žene je više ispovest

Jovo Toševski: Seks je kod muškarca više zapovest, kod žene je više ispovest

MODERNA uloga žena nije dobra za muškarce, ali ni za same žene. Intimnost između muškarca i žene postoji tek kad se spermatozoid spoji sa jajnom ćelijom. Ženske laži su uverljivije od muških. Priroda je ženi uskratila da uživa u seksu i učinila da porođaj bude bolan. Ako u budućnosti muško ne ostane muško, a žensko ne ostane žensko ništa dobro se ne može očekivati. Muškarci i žene se sve manje razumeju i uskoro će i fizički zaratiti.

Ovo su samo neki od zaključaka koje izvodi profesor Jovo Toševski i koji smatra da su žene s pravom nezadovoljne, jer u muškarcu traže snagu i vođstvo, a muškarci se pak nalaze u potpunoj mentalnoj defanzivi u odnosu na žene.

* Moderna uloga žena, po vama, nije dobra za muškarce, ali ni za same žene. Šta se to promenilo u odnosu na ranija vremena?

– Danas se neobično brzo stvara novo izmenjeno ponašanje u međupolnim odnosima žene i muškarca koje im donosi sasvim nove strepnje i patnje i zbog čega je taj rastući trend poguban. S obzirom da je žena nosilac vrste, da su ljudi nastali na osnovu ženskog modela, one u svojim ambicijama, uz sklonost ka odsustvu razmišljanja o posledicama, mogu da poremete normalne međupolne tokove. Dodajmo tome činjenicu da većinu fakultetski obrazovanih u Velikoj Britaniji danas čine žene. Ako se tako nastavi, muškarci neće znati da čitaju, uključujući ženske zapovesti. Sa druge strane, žene su, s pravom, nezadovoljne, jer one uvek u muškarcu traže snagu i vođstvo u međupolnim odnosima, što im je neophodno da bi se potpuno ostvarile kao žene. Muškarci su u celoj toj socijalnoj gužvi potisnuli svoje izvorne muške biološke vrednosti koje su neophodne da trgnu vrstu sa tamne staze nedođije. Iako im to nije u muškoj prirodi, u poslednjih par decenija izmešteni su sa svojih muških pravaca delovanja i liče na vetar koji duva jedino na stranu koju mu žene zadaju. Muškarci se nalaze u potpunoj mentalnoj defanzivi u odnosu na žene, što nikako nije dobro.

Seksualni odnos jednako intiman kao rukovanje, ali da je reprodukcija najintimnija stvar između dvoje ljudi. Kako će na ovo reagovati ljudi koji gaje romantičarski pogled na život?

– Kada je u pitanju intimnost između muškarca i žene ona postoji tek onda kad se spermatozoid spoji sa jajnom ćelijom u kom slučaju je distanca između polova jednaka nuli, odnosno ne postoji. Kod seksualnog odnosa, poljupca ili rukovanja postoji najmanje jedan ankstrem rastojanja tako da se ne može reći da je u pitanju potpuna bliskost kao što izgleda. Prirodi je potpuno nevažno ko će se s kim seksualno spojiti, ko su ti ljudi, kako se zovu, da li su stariji ili mlađi. Jedino je važno da su u stanju da naprave dete odnosno da se nastavi razmnožavanje. Ne lezi vraže, Prirodi nije važno, ali nama jeste važno, jer nas mozak stalno tera da mislimo kakav nam je partner ili patnerka, ko je s kim imao seks i čije je dete. Najveća emocionalna i seksualna buka se stvara oko interesovanja i uvida oko toga ko je majka a ko otac deteta, što je za ljude od prvorazrednog ličnog i socijalnog značaja, dok je za Prirodu to isto apsolutno nevažno.

* Zašto su žene prirodno zainteresovane za muškarce koji ne pokazuju očigledno interesovanje za njih?

– Mehanizam je prilično jednostavan. Ako muškarac pokazuje preveliko interesovanje za ženu u inicijalnoj fazi odnosa, on za nju nije nikakav izazov, jer žena po svojoj prirodi stalno traži ono što ne može da nađe. Predvidljivost muškarca vodi je do zaključka da ona zna sve o njemu pre nego li on zine da izgovori reč, ili napravi nekakav „ljubavni“ pokušaj. Ženi ne treba ono što zna i što je već videla, njoj treba ono što ne zna i što još nije doživela. To što ne zna je pokreće da napravi ličnu predstavu i iluziju o muškarcu koji možda to ne zaslužuje i koji nema nikakvih vrlina.

* Tvrdite da ljudsko srce nije prilagođeno tempu današnjeg života. Postoji li šansa da do tog prilagođavanja ipak dođe?

– Srce nije stiglo da evoluira za proteklih 200.000 godina od kada je nastao čovek. Tada je mozak proizveo svoj najveći napredak, uvećao se i otrgo od svih drugih životinja jer je kroz seksualnost promenio emocionalnu strukturu, takoreći po kratkom postupku, dodajući nove teritorije i emocionalnom i svesnom delu mozga. Naravno da tu ekspanzivnu dinamiku nisu mogli da prate ni srce ni ostali organi, naročito ne njihovi krvni sudovi na koje je zbog povećanih zahteva mozga palo najveće opterećenje. Iako neprilagođeno, mnogobrojnim distres situacijama srce mora da radi doveka. Srce bi se prilagodilo, ali tehnologija tako brzo napreduje i gazi sve pred sobom da ono nema vremena za adaptaciju. Ostaje samo da svesni takvih okolnosti, svakodnevicu ne „primamo k srcu“.

* Zaključili ste da žena ne poseduje anatomski oblikovan sistem za orgazam. Da li to znači da žene, biološki, ne mogu uživati u seksu bez jakog emocionalnog naboja?

– Mozgovi žene i muškarca potpuno različito reaguju na seks i potpuno ga različito doživljavaju. Ženski mozak je u celini zadužen za regulaciju emocionalnosti i seksualnosti u okviru vrste. On je do te mere odgovoran da je Priroda ženi uskratila izvesnost uživanja u seksu, i mnoge druge konkretne prijatne događaje sve u nameri da kroz različitost percepcije seksa odnos žene i muškarca ostane večito tajnovit. Dodatno je učinila da porođaj bude bolan, a brigom oko dece i njihovog gajenja povećala stepen ženskog angažovanja. Sva je sreća za ženu što ima izvanrednu odliku – nepostojanost, jer bez njene pomoći ne bi mogla da bude prava žena, niti da izdrži sve pritiske koje je Priroda svalila na nju time što ju je odredila za nosioca vrste. Muški mozak se drukčije ponaša u seksu. On pravolinijski vodi muškarca ka svom seksualnom cilju, što mu daje jaku prednost u odnosu na ženu ukoliko ume da je iskoristi.

* Može li se, zaista, reći da žene manje vole seks od muškaraca?

– Muškarci su prirodno genetski programirani za seks u svim uslovima i po svaku cenu. Kod muškarca seks je vrhunsko zadovoljstvo za koje se nikada ne zna kad će početi, šta će se desiti tokom seksa i kako će se završiti. Nasuprot muškarcu, priroda je ženi postavila širi cilj i mogućnost izbora, jer je za seks neophodan ženski pristanak i uz sve to stavila zaljubljenost žene na prvo mesto. Žena u stanju zaljubljenosti nema dileme i nema seks kao glavni cilj, već joj je najvažnije sjedinjavanje i bliskost sa muškarcem na svim poljima uključujući i polno. Seks je kod muškarca više zapovest, kod žene je više ispovest.

* Pišete: „Kada bi muškarac potpuno razumeo ženu i ženske namere, digla bi mu se kosa na glavi od toga šta je ona sve u stanju da pomisli i uradi“. Kako onda da muškarac suštinski shvati ženu?

– Muškarci malo znaju o ženama dok žena prirodno ima nešto bolje kapacitete da shvati muškarca. Muškarac ne može da shvati da ženi može biti neobično važno nešto za šta on ne bi dao dve pare. Žena misli da može sve da postigne ako se na nešto nameri i dobro isplanira. Ženske namere mogu biti za muškarca do te mere bizarne, da on ne može ni da sanja da je tako nešto moguće. Kako muškarac da shvati ženu? U praksi – nikako baš kao i žena muškarca. Uostalom, nema on šta da shvata, treba da radi kako zna i ume, a ona treba da ga zavede što naravno sa muškom sortom nije teško.

* Kažete da prevagu u muško-ženskim odnosima treba da odnese muškarac. Mislite li da je današnjim ženama ova teza prihvatljiva?

– Pa nećete valjda vi kao muškarac da pitate ženu šta je za nju prihvatljivo. Ako je stalno pitate da li hoće ovo ili ono, da li se nešto sviđa ili ne, njoj će svakim sledećim pitanjem biti sve dosadnije i lako može da se desi da ostavi revnosnog muškarca. Ona to ne radi namerno već je svaki novi dan za ženu prepun novih, a u stvari starih, događaja tako da ona sve te dnevne predstave i utiske mora da reciklira kako bi bili u skladu sa njenim trenutnim biološkim i hormonskim stanjem, da bi na kraju dana bila zadovoljna ni sama ne znajući čime.

* Kako vi doživljavate sveprisutan pojam feminizma, da li je on održiv?

– Pre svega želim da naglasim da sam zakleti protivnik svih vrsta diskriminacija, nasilja nad slabijima, naročito deci i ženama, čak i kada se dešavaju pod izgovorom da je „to za njihovo dobro”. Za ovakva nedela treba primeniti najstrožu kaznu, pa i onu koja je izbačena iz zakonodavstava mnogih država. Seksizam u prevodu na naš jezik znači – polizam! U velikoj zabludi su seksisti koji misle da postoji išta važnije od razmnožavanja. Prećutna poruka glasi: čuvajte se polizma, odnosno seksa! Šta misle zagovornici ovakvih kovanica, da li su, možda, rođeni bez seksa i bez ženskih i muških polnih ćelija? Međutim, nemoguće je da muškarac bude žena, niti da žena bude muškarac jer imaju različite hromozome koji odrećuju pol. Čak i u vantelesnoj oplodnji neophodan je spoj muške i ženske polne ćelije, što je takođe polno spajanje, ali na ćelijskom nivou. Takozvani “seksisti” bi verovatno bili zadovoljni kada bi se nominalno ukinuli ženski i muški pol, iz jezika izbacile ženske i muške imenice i zamenice i za ženu i muškarca se koristio samo srednji rod. Tako se ne bi znalo ko je muško, a ko žensko, i eto njihove toliko željene ravnopravnosti. Naravno da su i žensko i muško novorođeno dete jednako dragi roditeljima. U porodilištu niko ne razdvaja mušku i žensku decu u zasebne prostorije. Zbog čega se, kad porastu i postanu polno zrele osobe, po oblačenju poznaje ko je muško, a ko žensko? I pored svega, jasno je da žene nikada ne bi pristale da, na primer, nose muški donji veš i da se odreknu visokih potpetica u ime ravnoprevnosti. Razumljivo je i što žene između poziva TV voditeljke i rudara, neće odabrati jamu rudnika. Na dubini od nekoliko stotina metara muškarci i žene bili bi nesumnjivo ravnopravni. Ali, rudarski posao je za ženu suviše težak. Jedan od mnogih razloga jeste i taj što ona ne želi da bude stalno garavog lica. I kada bi mogla da bude rudar, ona to neće.

* Šta je po vama ključni razlog zbog kojeg današnji brakovi brzo propadaju i gde je glavni ključ nerazumevanja u muško-ženskim odnosima?

– Nije toliki problem nerazumevanje među polovima. Ono od uvek postoji i postojaće, jer mozak ne dozvoljava harmoniju zato što bi bez emocija i zabluda koje isto stvara mozak razmnožavanje bilo ugroženo. Problem je taj što su bazični ženski i muški nagoni i odlike danas opasno približeni do tačke kad mogu da dovedu do poništavanja ili smanjene efikasnosti. U budućnosti postoji moguć scenario da žene i muškarci (daleko bilo) bukvalno i fizički zarate. Ako u budućnosti muško ne ostane muško, a žensko ne ostane žensko ništa dobro se ne može očekivati.

Autor: Espreso

Takođe pročitajte

Prvi broj časopisa “Optim-Um” u znaku kulturne raznolikosti

U četvrtak, 14. novembra  sa početkom od 11 časova u Media & Reform centru održana …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.