sreda , jun 19 2019
Početna / KATEDRA / JOŠKIN ŠILJAN – Svako od nas učestvuje u nekom stvaranju

JOŠKIN ŠILJAN – Svako od nas učestvuje u nekom stvaranju

“Slika je slika, i ako izgubi vezu sa razumom, razum dobija svoju slobodu. Naziv slike ima svoju muzikalnost, po leskovačkom govoru, recimo „Bezbolno uterivanje stvarnosti“ ili „Nepoznata s crvene uši”. Sve može da bude samostalno i u isto vreme i jedinstvo. To je neka moja osnovna poruka, reči su jednog od najpozantijih umetnika današnjice Nebojše Stojkovića poznat pod imenom Joškin Šiljan.

Ovaj leskovački umetnik predstavio se  Nišlijama sa izložbom “VidiVidi” u kući Julijan Djupon koja će biti dostupna ljubiteljima njegove umetnosti do 27.marta.

Stojković je naš portal otkrio i kako je nastao ovaj serijal slika.

“To je igra zezanja, pošto se ozbiljno zezam. Kad je moj sin doveo snajku, onda su počeli sa komentarima „aa ima li je snajka, kakva je snajka, jel dobra?“  pa ovo , pa ono. Onda sam ja počeo da izmišljam i nazive slike, „Snajka sa krive uši“ , „Snajka sa depilirane noge“ , jedno opšte zezanje jer zezanje omogućuje da linija bude slobodna i da oblik dođe sam po sebi, nema to veze sa snajkom. To su kontekst slike, ja sam medij koji zapravo propušta određenu energiju i to se prebacuje posmatraču. Posmatrač ima svoj senzibilitet i on na osnovu toga formira, kako se to zove u nauci, potka, odnosno osnova za tkanje, kaže umetnik koji je svestan da se “nekom neka slika više sviđa, to su neke nerazumne stvari gde mi reagujemo stomakom, bićem. Ako prelazimo na razum bilo bi „ovo mi se sviđa zato što je crvena boja, ja volim crvenu boju“ i  zapravo ja ne stvaram sliku već učestvujem u stvaranju slike. Svako od nas učestvuje u nekom stvaranju.

“Slika je slika, i ako izgubi vezu sa razumom, razum dobija svoju slobodu. Naziv slike ima svoju muzikalnost, po leskovačkom govoru, recimo „Bezbolno uterivanje stvarnosti“ ili „Nepoznata s crvene uši”. Sve može da bude samostalno i u isto vreme i jedinstvo. To je neka moja osnovna poruka. Harmonija se ne postiže istošću tu ljudi greše, već u spajanju suprotnosti energije. Ja kao slikar i posmatrač sa svima zajedno učestvujem, kao porodica i ja ne vezujem sliku, ne postavljam se iznad posmatrača, da se on divi mojoj genijalnosti nego da mu bude kao kad recimo sluša muziku. Poezija ima svoj prostor, mi ulazimo u taj prostor, tako i slika ima svoj prostor, skulptura i muzika, kaže Šiljan koji smatra da “prostor je cela suština postojanja”.

“Bez prostora ne možemo ni sekundu. Možemo bez vazduha ali da izgubimo prostoru trenutku nezamislivo je. Tako ni poezija ne može bez prostora u smislu, širine, prostranstva, slobode. To je ljudska tvorevina koja treba to da omogući. Učenje kroz slobodu, bez vezivanja, treba svaka slika da bude urađena tako da svaki posmatrač pomisli „E ja bi ovo mogao da nacrtam“.

Takođe pročitajte

Profesor među jagodama

Nezaposleni profesor fizičke kulture Miloš Tričković (31) iz Vlasotinca, u nedostatku posla za koji se …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.