U vučjanskom kraju na istoimenom reci od 15 vodenica aktivne su samo četiri koje čuvaju tradiciju i ukus hleba, proje i kačamaka od kukurznog brašna samlevenog snagom vode i kamena.
„Kamen radi na pritisak vode, voda bije u pero i daje pogon za kamen, a poluga za podizanje i spuštanje vodeničkog kola određuje koliko se brašno sitno melje. Čeketalo udara u kamen i odskače, pokreće čanak na dnu koša iz kojeg ispada žito. Žito se stavlja u koš, a brašno upada u drveni sanduk, mućnjak. U vodenici može da se melje kukuruz, pšenica, ječam, raž, da se dobije pšenično ili zdravo projino brašno, ili jarma za stoku. Za kilogram brašna potrebno je 10 do 15 minuta, za stočno još manje vremena“, objašnjava stari vodeničar Stojan Ilić. On čuva tradiciju svojih predaka u vodenici starijoj od jednog veka.
U čast vodenica ovdašnji Dom kulture organizuje manifestaciju Dani vodenice ciljem da se stari zanat otrgne od zaborava i da ukaže na dva veka dugu tradiciju vodenica potočara.
„Ove ekološki najčistije tvorevine bile su spas za narod u osiromašenoj zemlji tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Danas se brašno uglavnom proizvodi u mlinovima, ali su u vučjanskom kraju još aktivne 4 od postojećih 15 vodenica i zahvaljujući njima danas možemo da okusimo sve ove specijalitete od najkvalitetnijeg kukuruznog brašna, podsetio je gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović.
Domaćin ovogodišnjih Dana vodenice, Bora Mihajlović Potočara prisetio se da su ove vodenice nekada su hranile čitav ovaj kraj.
„Sa nastankom mlinova, one su stale, i sad ih koristimo za sopstvene i potrebe svojih prijatelja, kaže Mihajlović, inače vlasnik jedne od vodenica, koji je stari zanat vodeničara nasledio od svog dede i oca. Kako kaže, svoju vodenicu je adaptirao pre devet godina, ali za ostale, koje su još uvek u funkciji, trenutno nema novca, jer je za popravku svake od njih potrebno oko 3.000 evra. Apelujem na vlast da finansijski pomognu očuvanje ovih starih građevina.