Svečano otvaranje izložbe dela anstalih tokom ovogodišnje likovne kolonije u Sićevu predviđeno je 25.novembar u 19 časova u galeriji Paviljona u niškoj Tvrđavi.
Davne 1905. godine opčinjena lepotom Sićevačke klisure, velika srpska slikarka Nadežda Petrović upravo na ovom mestu okupila je svoje slovenačke i hrvatske kolege, sa kojima je studirala u Minhenu.
Te godine formirana je Prva jugoslovenska umetnička kolonija. U tom prvom sazivu pored Nadežde bili su još Rihard Jakopič, Ivan Grohar, Ferdo Vesel i PaškoVučetić.
Opčinjeni sićevačkim krajolikom svako od njih je svoje impresije i posvećenost prirodi preneo i transponovao u pikturalni jezik.
Ometeni Balkanskim ratovima i Prvim svetskim ratom u kome je Nadežda izgubila svoj život, nije bilo ponovnog okupljanja kako je inače bilo planirano. Sve do 1964. godine kada je na inicijativu niških umetnika i kulturnih radnika ponovo formirana i od tada do danas traje u kontinuitetu.
Likovna kolonija Sićevo je svojim celokupnim pedesetdvogodišnjim postojanjem pratila i na neki način podsticala razvoj savremene umetnosti kod nas, nastavljaući tradiciju Nadežde Petrović.
Po predlogu umetničkog saveta likovne kolonije Sićevo ovogodišnji saziv broji 12 učesnika iz zemlje i inostranstva.
U nastojanju da prati senzibilitet koji odlikuje dvehiljadite godine, okupili smo umetnike koji se bave tradicionalnim tehnikama ali i one koje neguju savremene tendencije.
Svako od umetnika stvara slojevite strukturalne, pikturalne površine, bilo da se radi o apstraktnom ekspresionizmu (Nikola Žigon), ili figurativnom konceptu (Radovan Trnavac), relizovanom u ekspresivnomkolorističkom namazu (Ljilja Strize Trajković, Goran Jović) ili racionalističkom načinu izvođenja (Milan Pantelić, Herardo Vargas, Sabrina Sabeg). Jedan deo umetnika je svoj početni impuls pronašao u neiscrpnom krajoliku Sićevačke klisure poput Miroslava Lazovića, Haruhika Jošinage, Lene Hvičije, prevodeći ga u vlastiti jezik i umetnički izraz.
Jelena Stanojević istražuje odnos geometriskih oblika. Pored naglašene teksture i reljefnosti ona uspešno kombinuje svedene geometriske forme kao simbole arhetipa postižući više značajnost motiva i univerzalnost. Kostin Brateanu specijalnim načinom nanošenja boje na kliše otiskuje, slika i pod slikava floru sićevačkog obilja prenoseći lični doživljaj na delo.
Sićevački pejzaž obojen jesenjim bojama dodatno je upotpunio atmosferu bliskosti i produktivnosti koja je tokom svih deset dana vladala među umetnicima. To potvrđuju dela koja će ostati kao trajno blago u fondu Galerije savremene likovne umetnosti Niš.
Sonja Vukašinović