nedelja , 7 juna 2020

“Izazov je danas sačuvati svoj duh”

Jedno novo doba. Najnovije čudno zastrašujuće. Opasno. “Ne sećam se da je ovako ikada bilo”, rečenica koju otac ponavlja.

“Ostanite kući, zaštitite sebe i druge”, mantra koju svi ponavljamo. I mahom svi u skladu sa njom živimo.
Nažalost, ovo nije aprilska šala pometnja i “nevidljiva opasnost koja nam preti” (kako bi, sada majka, kazala) nisu nešto što može nestati dok trepnemo, što možemo otresti sa ramena kao prašinu. Nažalost.
Celo čovečanstvo je zbunjeno, zatečeno. Zanemelo. I šta tu mi, maleni šrafovi u njemu, uopšte možemo?
Da se čuvamo. I samostalno i međusobno.
Da čekamo. A ima li težeg, napornijeg osećanja od čekanja? Pogotovu kada i sami ne znamo do kada.
Pogotovu što ovo čekanje podrazumeva, tj. obavezuje na socijalnu distancu, kao osnovni preduslov. A mi smo, zapravo, socijalna bića. Čak i oni koji misle da to nisu, sada shvataju da možda greše.
Pregršt je saveta kako utrošiti, ispuniti, iskoristiti, ili, na kraju krajeva, ubiti vreme koje smo tako iznenadno dobili. Svaki je, naravno, dobar.
Još je više trikova kako umaći ovoj groznoj bolesti, napasti koja vreba. Što tačnih,a što onih drugih.
Samo, u svemu ovome, možemo reći haosu, vreba još jedna opasnost. Velika. Izazov je, danas, sačuvati svoj duh. Mentalno zdravlje. Svoj um. Naći tu zlatnu sredinu između velikog opreza i paničnog straha. Sačuvati, ikako, tu pozitivu, taj nesalomivi duh u sebi. Kao svaki put, u 8, momak koji iz sveg glasa viče “Srbija”!
Pričali sami sebi, u ogledalu, vikali sa krova (ne mora “Srbija!” može i neko ime,setimo se Kengura), čitali knjige koje nas dižu, ili slušali nešto. Trudimo se da pored zdravlja sačuvamo i našu dušu.
Drugu nemamo. A ona je naša srž. Kada bi svako od nas mogao dnevno priuštiti, kao po rutini, sebi pozitivne misli. Nalik na dnevnu epizodu emisije “Nešto lepo”, po mogućstvu sa divnim, smirujućim glasom Gage Nikolića. Dnevna doza nečega lepog. Treperavog svetla u mraku . Maleni impulsi koji ne daju duši potonuti.
Moramo ostati zdravi. Ali ne samo fizički. Proći će i ovo. A dotad čuvajmo i naš duh. Za ceo prelep život koji ćemo imati. I koji imamo.

Piše: Gordana Bajović

Takođe pročitajte

„Dani polja šećerne repe“

Tradicionalna manifestacija „Dani polja šećerne repe“ u organizaciji kompanije Sunoko, ove godine održana je na …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.