Iz mog ugla – Kvalitet gimnazijskog obrazovanja: Znanje, veštine i kompetencije

Gimnazija po definiciji ne priprema učenike za rad jer se tu ne stiču stručna znanja i veštine, ali gimnazija ih svakako priprema za budućnost i omogućava im da zauzmu svoje mesto u savremenom društvu.

Savremeno društvo nameće svoje zahteve i učeniku nisu dovoljna samo stručna znanja i veštine već mnogo više – on mora da stekne, usvoji i razvije kompleksnu kombinaciju znanja, veština, razumevanja, vrednosti, stavova pa i želja, stremljenja kojima će se voditi kroz život na svom putu ka uspehu. U savremenom društvu, osim kvalifikacija, potrebne su i veštine uspešnog snalaženja i delovanja u različitim poslovnim situacijama, a to je upravo ono što učenik treba da ponese ili nosi iz škole gde se stiču opšta znanja kao što je gimnazija.

Evropski okvir predviđa osam ključnih kompetencija koje se smatraju vitalnim za lični i profesionalni razvoj, socijalnu inkluziju i zapošljavanje. To su komunikacija na maternjem jeziku, komunikacija na stranom jeziku, matematička kompetencija i osnovna znanja iz prirodnih nauka i tehnologije, digitalna kompetencija, kompetencija za celoživotno učenje, društvena tj. građanska kompetencija, osećaj za preduzetništvo i incijativu kao i kulturna svest i izražavanje. Drugim rečima, savremeno društvo prepoznaje vrednosti koje se stiču upravo u gimnaziji kao osnovu za celoživotno učenje tj. ideja je naučiti učenika da uči, da neprestano obnavlja znanja, veštine, pristupe i prilagođava se zahtevima društva.

Znanje koje se stiče u gimnaziji odgovara u potpunosti zahtevima društva u kome živimo a to su tehnološka kultura, strani jezici, preduzetništvo i društvene veštine. Dakle, postoji osnova, a na nama je tj. na nastavnicima da omogućimo učenicima da u potpunosti razviju svoje potencijale, dostignu svoj maksimum. Za to je potrebna modernizacija planova i programa kao i njihovo rasterećivanje jer bi na taj način nastavnici imali više vremena da kroz aktivnu nastavu, problemsku i projektnu, omoguće učenicima praktično uvežbanje i primenu naučenog. Potrebno je više časova maternjeg jezika jer je to osnova za sticanje svih ostalih znanja. Srpski jezik mora da se izučava i na časovima književnosti i na časovima lingvistike. Takođe, potrebno je više časova stranog jezika, naročito na matematičkom smeru kako bi nastavnici mogli da, upotrebom CLIL metode koja se zasniva na integraciji stranog jezika i sadržaja koji se izučavaju u okviru drugih predmeta, razvijaju međupredmetne kompetencije i omoguće učenicima da sagledaju i spoznaju praktičnu stranu znanja koje stiču tj. njihovu upotrebnu vrednost u stvarnom životu. Jasno je da treba jačati međupredmetne kompetencije i fleksibilnijim rasporedom časova omogućiti nastavnicima da zajedno planiraju i realizuju časove slične tematike, što ponovo vodi do nastavnih planova i programa koji moraju biti međusobno usklađeni po predmetima i razredima.

Od školske 2018/19. godine gimnazije su dobile novi Plan i program uvođenjem izbornih predmeta. Učenik bira u skladu sa svojim interesovanjima po dva izborna programa u sve četiri godine. Zamišljeno je da se svi ovi predmeti realizuju kao projektna nastava. Reč „projekat” znači mnogo toga, i važno je da pravljenje postera na času o kruženju vode u prirodi ili izradu PowerPoint prezentacije na temu „Moj hobi” za domaći zadatak ne zovemo projektnom nastavom. Iako su ovo možda odgovarajući zadaci za učenike, projektna nastava podrazumeva dublje angažovanje. Za početak, u projektnoj nastavi učenici dobijaju pravi, životni zadatak koji treba da reše ili cilj koji treba da postignu, koji proizilazi iz gradiva i dečije potrebe za saznanjem, a u čiju izradu je angažovan um i tim vršnjaka. Projektna nastava privikava učenike na interdisciplinarni rad i usvajanje metoda naučnoistraživačkog rada, a istovremeno podstiče razvoj istraživačkih, komunikacijskih, organizacijskih i kritičkih sposobnosti učenika. Rezultat projektne aktivnosti može biti prezentacija, predstava, model tj. maketa ili aplikacija ili nešto potpuno apstraktno, ali je važno da učenici rade nešto praktično, nešto korisno čak inovativno, nešto što će prikazati još nekome, ne samo nastavniku. To ih motiviše da unaprede kvalitet svog rada, postave i dostignu visoke standarde.

Problemska i projektna nastava, interdisciplinarni pristup učenju, učešće u životu lokalne zajednice na svim nivoima, kontinuitet u radu, radne navike i praćenje savremenih trendova osnovni su preduslovi celoživotnog učenja. A sposobnost prilagođavanja novim trendovima, kao i sposobnost učenja je ono što je potrebno mladom čoveku u savremenom društvu. Kvalitet rada, temeljnost, entuziјazam i autentičnost, kvalitetno organizovano vreme za vreme i nakon redovne nastave, pripremiće gimnazijalca za dalji život na najbolji mogući način

Biljana Pipović

Prof. engleskog jezika i književnosti

Gimnazija “Stevan Jakovljević” Vlasotince

Gimnazija Leskovac

Takođe pročitajte

Trag fondacija objavila treći konkurs za organizacije u okviru programa „Pokret Polet“

Trag fondacija, u okviru trogodišnjeg programa „Pokret Polet“, objavila je treći konkurs za podršku javnom …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.