sreda , 26 januara 2022
Živojin Miljković Foto; Privatna arhiva

Inženjer Živojin (86) – Uživam u svemu što radim

Živojin Miljković, čovek sa mnogo interesovanja ali elektronika, fotografija i planinarenje su njegove najveće ljubavi.

Živojina prijatelji često pitaju odakle crpi energiju, kao i koji je njegov “eliksir” obzirom da je uvek aktivan i pun života.

Posle tri i po decenije rada u Elektronskoj industiji (EI) kao inženjer i direktor daleke 1996.godine, kada je završio radnu karijeru, predao se planinarenju i fotografiji. Veli da ne odustaje od sadržajnog i aktivnog života i savetuje svima da čuvaju zdravlje dok ga imaju.

Um i telo moraju biti u ravnoteži. Meni je oduvek bilo čudno kada čujem da se neko žali da mu je dosadno. Meni nikada u životu nije bilo dosadno. Naprotiv, čini mi se da mi je dan prekratak da postignem da uradim sve što sam naumio. I što je najvažnije, ja uživam u svemu što radim. Jednostavno tako sam naučio. Hodam najmanje pet kilometara dnevno, vodim računa šta jedem i naročito šta udišem. Zato je boravak u prirodi dragocen, priča nam Živojin dok se sprema da u rodnom Кnez Selu krene da uređuje voćnjak i vinograd.

Živojin Miljković
inženjer, planinar i fotograf
Foto: Privatna arhiva

Upravo je iz ovog sela kao stipendista EI otišao da studira na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. Iako je imao ponude da ostane na PMF kao asistent on je nakon studija žurio da se vrati u Niš i “podiže Elektronsku”.

 Mikroelektronika, mikrofotografija i sve što ima veze sa proizvodnjom poluprovodnika bilo je nešto čemu sam posvetio radnu karijeru. Sa vrsnim kolegama pre više od 40 godina stvarali smo brend koji je proslavio Niš svuda u svetu. Zato mi je bilo posebno teško kada je početkom devedestih počela propast Elektronske industrije. Prihvatio sam se da budem direktor i uz pomoć kolega spasili smo naš pogon koji i dan danas uspešno radi uz promenjenu vlasničku strukturu ali u suštini radnici su postali vlasnici, priseća je Živojin profesionalnih prekretnica. Veli da je mirne savesti otišao u penziju 1996.godine jer je fabriku ostavio u sigurnim rukama.

Fotografija i planinarenje su moje dečačke ljubavi kojima sam se zatim potpuno posvetio. Imao sam vremena da osvajam vrhove u Srbiji ali i u Bugarskoj, Grčkoj, Slovačkoj. Velika neostvarena želja mi je Mon Blan ali je to skup i opasan izazov. Svestan sam da mi se ta želja sada u ovim godinama nikada neće ostvariti. Ipak, imam toliko puno upisanih vrhova da moram biti zadovoljan, kaže Živojin koji je vodio planinarsko društvo “Suva planina”, zatim je vodio Planinarski savez Niša koji okuplja sve društva u okruženju. Tu finkciju je predao Slobodanu Geju a on je trenutno na poziciji sekretara Saveza.

Osvajajući vrhove nije mogao da ostane ravnodušan pred lepotom prirode. Svake godine organizuje za slične sebi razgledanje kosovskih božura koji se nadomak njegovog sela prostiru na pet hektara i njihovo su najveće prirodno stanište u ovom delu Srbije.

Kosovski božur
Foto: Živojin Miljković

Obilazeći Srbiju Živojin je još daleke 1977. godine upoznao lepotu Đavolje varoši, jedinstvenog prirodnog fenomena. To ga je inspirisalo da osnuje foto koloniju, a fotografije nastale  iz objektiva poznatih fotografa obišle su svet.

Ramonda Nathaliae
Foto: Živojin MIljković

Tako je svet i saznao za Đavolju varoš i veoma sam ponosan na tu koloniju. Neprekidno se održavala sve do prošle godine kada smo zbog pandemije morali da je odložimo. Verujem da će se ove godine nastaviti tradicija, veli Živojin.

Živojin voli da se žali i kada svoje prijatelje “časti” šetnjom šumom on ih ustvari vodi na “šumsko kupanje”.

Кada im kažem da se spreme za kupanje budu malo zbunjeni, snebivaju se i vele da nisu poneli kupaći. Odmah im objasnim da će se “kupati” odeveni i da to mogu raditi tokom svakog godišnjeg doba. Šuma očisti sve sa nama, sve spere, i brige i stres, sve što se nagomilalo od lošeg života, kaže Živojin.

Ono što Živojinu trenutno najviše nedostaje jeste njegov unuk Uroš koji je kao student otišao u SAD ali njemu je drago jer njegov unuk  upoznaje svet i ima ispunjen život, što je nešto što bi svaki deda poželeo svom unuku.

 

Takođe pročitajte

Neka se priče vaših heroja čuju, a njihova dela budu nagrađena – Prijave do srede

Svako od nas poznaje barem jednog heroja čija priča zaslužuje da se čuje. Konkurs „Oni …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.