nedelja , 12 jula 2020

HOČEVAR – Ovo je poziv da ponovno svi preuzmemo odgovornost za čovečanstvo

“Od najranije mladosti radim na tome da se Istok i Zapad konačno zagrle. Dozvolite mi da kažem da sam prvi put gledao televiziju onaj dana  kada su se poljubili papa Pavle Šesti  i carigradski patrijarh Atanagora. I tada sam obećao pred Bogom, a bio sam srednjoškolac,  da ću na tome raditi.

“Rođen sam u Sloveniji i hteo sam da idem u Afriku ali je odluka Papa da idem u Beograd. Drago mi je da imate u srcu ono što je i meni najdraže, taj zagrlja Istoka i Zapada i da zajedno radimo na tome. Molim se za sve kojima je ovo u srcu i šaljem svoje blagoslove, ovim rečima se Njegova Ekselencija monsinjor Stanislav Hočevar zahvalio na poklonu koji je dobio od direktora niške Klinike za kardiohirurgiju Dragana Milića. U pitanju je zlatnik sa likom Cara Konstantina koji je hrišćanstvo proglasio za religiju i smatra se da je rođen u Nišu.

Monsinjor Stanislav Hočevar i savetnik za humanitarne poslove u Ambasadi Suverenog Malteškog reda profesor Nenad Prokić boravili su u Nišu da bi uručili donaciju pomenutoj Klinici.  Donacija se sastoji od 20 specijalnih maski za respiratore sa Šarlotovom valvulom, koje mogu da se koristite u odeljenju  intenzivne nege kod pacijenata koji se nalaze na respiratorima, ali i kao zaštita za osoblje.

Naša crkva na poseban način razvija socijalno učenje naših međusobnih odnosa i , što i sam Sveti otac papa Franja na poseban način pokazuje, da je ovo vreme kada moramo svi mi, na jedan sasvim nov način, izražavati solidarnost. Ne samo u tom smislu da konkretno lečimo bolesnike, preveniramo buduće bolesti, već da na širem, rekli bismo antropološkom području, razmišljamo kakvu ćemo budućnost graditi. Mi smo svi pozvani da ne gledamo samo na ovaj težak momenat kovid  zaraze već da planiramo takvu budućnost da bi  čovečanstvo moglo da živi na zdrav načun, da odgovorno vršimo životnu misiju i da ne smemo više deliti ljude na istok i zapad, sever i jug, na blokove. Moramo živjeti u odgovornosti za čitavo čovečanstvo koje je jedna porodica”, kazao je Hočevar.

Na pitanje na koji način će se vernici i crkva prilagoditi životu i veru pod pretnjom od epidemije Hočevar je odgovorio:

Svakako je ovo bitno od egzistencijalnog karaktera ali je i kompleksno, pre svega ovo pitanje je možemo da kažemo je tipično religioznog karaktera. U kakvom smislu? Mi danas možemo više otkrivati da covek koji je bio toliko ponosan, pomislite jos kada su otvarali kako bi se reklo Ajfelov toranj, svi su govorili, Bog nama više nije potreban, čovek sve moze sam da učini. Svi veliki vladari sveta obećavaju da imaju takvo oružje da mogu da obezbede mir i iznenada dođe jedno tako veliko iznenadjenje kao sto je to pandemija korona virusa. Šta to znaci? Da čovek treba da bude realista i da zna koje je njegovo mesto, koje su njegove mogućnosti. Zato je pitanje našeg odnosa do tvorca do onoga ko je stvorio svet vrlo važan jer to nam omogućuje da svet shvatamo integralno, crkva nam hoce upravo u tome pomoći. Da svet shvatamo integralno, da znamo ko je Bog, ko je čovek, koji su naši zadaci i da postoji samo jedna obitelj čovecanstva. Mi smo se previše podelili i ovo je poziv da ponovno svi preuzmemo odgovornost za tu porodicu čovečanstva. Kada govorimo o religiji, liturgiji moramo znati da osobito liturgija, molitve, naše dolazenje u crkvu mora sluziti tome da postanemo bolji ljudi. Mene je malo iznenadilo da se i u ovo vreme previse govorilo samo o obredima, a ne kakav bi trebao da bude nas život, da je odgovoran, da smo etično svi usmereni, da imamo tu odgovornost i dakle kada dolazimo u crkvu mi smo pozvani i pre svega zato da otkrivamo Boga kao tvorca, da prihvatamo njegovu volju i liturgija nam je potrebna da upravo to zivimo, zato trebamo da se i na bogosluzenjima ponasati tako da nikada ne prouzrokujemo bilo zarazu ili neku drugu odgovornost. Zato moramo i u crkvi uvazavati ono sto struka nalaze. Dakle tu nema nikakve sumnje, vi vidite da čitava crkva radi u tom smislu, zato smo mi u to vreme pandemije bili sa svim nasim vernicima povezani preko medija. I ja sam vrlo iskreno srećan, gde god da dodjem svi mi kažu hvala oce nadbiskupe jer ste bili svakog dana s nama. Mi smo nadbiskupi svakog dana sluzili euharistijo, propovedali rec gospodnju , usmeravali..Neko ce reći, pa i teolozi da to nije puna liturgija , mi to znamo ali je vazno da u ovo vreme i crkva svedoci Božju brigu za svakog coveka, niko ne sme da bude zaboravljen. Meni je bilo osobito teško kada su morali ljudi u bolnicama ili u domovima za stare ostati sami. Zato mora crkva uciniti sve sto je moguce da se svima priblizi, da je sa svima solidarna koliko je to najvise moguće, naveo je Hočevar.

Takođe pročitajte

Milion evra od EU delatnicima u oblasti turizma u istočnoj Srbiji

Pandemija virusa COVID-19 ima jak uticaj na sve turističke aktivnosti kako u Srbiji, tako i …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.