Sana Life
Povezane vesti
Lično nikada neću poverovati da postoji lekar koji bi namerno ubio pacijenta. Ako neko odabere da posveti svoj život spašavanju tuđih, onda ne treba polemisati o tome kakav je to čovek, piše novinarka Jelena Stojković.
Pet godina se sudilo dvojici lekara iz Vranja koji se terete za nesavesno lečenje devojčice koja je na žalost umrla od gušenja na Dečjem odeljenju okružena lekarima među kojima su bili i osuđeni anesteziolog i otorinolaringolog.
Za tih pet godina,na nijednom od bezbroj ročišta nisam poljuljaljala teoriju s početka teksta da je u prirodi nekoga ko izabere poziv lekara da bude humanista iako im se mnogo toga zameralo.
Naravno, dovoljan je jedan pogled na roditelje koji su izgubili dete, maltene na početku života, i videti da ne postoji mera koja može izmeriti njihovu bol i adekvatna kazna koja im može zameniti dete.
Stalno razmišljam o tome kako su se tada optuženi lekari osećali, koliko ih je boleo pogled roditelja i nepresušne suze majke. Sada nakon presude, koja podrazumeva po tri godine zatvora i petogodišnju zabranu bavljenja lekarskom profesijom, pitam se da li je ova presuda može pomoći rešavanju evidentno loše situacije u zdravstvu ili samo potpomaže stvaranje klime satanizacije onih koji često naše živote drže u rukama.
Čitam komentare ispod tekstova i imam utisak da bi sudeći po reakciji čitalaca i konzumenata društvenih mreža adekvatna kazna za lekarsku grešku bila „paljenje na lomači“, a da ne pominjem one još radikalnije koji se pozivaju na Dušanov zakonik i citiraju „oko za oko zub za zub“.
Reakcija na ova presudu je samo deo kolektivne mržnje prema medicinskim radnicima koja je izazvana mnogim anomalijama u društvu, ali i njihovim često neljudskim ponašanjem. Razumem, ali ne opravdavam , ćinjenica je da nemaju adekvatne uslove za rad ali i da su loše plaćeni za posao koji rade, kao što je činjenica da nisu svi isti.
Svašta im možemo osporiti, ne samo ovoj dvojici nego i mnogima koji nose bele mantile, ali nemojmo ih nazivati ubicama jer to nisu, nemojmo ih izjednačavati sa onima kojima se sudi zbog najsurovijih zločina. Ako to ni jednom nije izgovorila majka čije dete je umrlo na njihovim rukama, odakle nama pravo da to govorimo i da im sudimo mimo suda.
Odležaće oni svoje kazne, ali sigurna sam da nikada neće prestati da budu humanosti. Verujem da je to jedina „dijagnoza“ svojstvena onima koji polože Hipokratovu zakletvu.
