Iliustracija Foto: DokTok

Gojaznost – Bolest modernog čoveka

Gojaznost je hronično stanje koje se karakteriše prekomernom masom masnog tkiva. Trebalo bi imati u vidu da gojaznost ne treba definisati samo na osnovu telesne mase, znajući da mišićave osobe imaju prekomernu telesnu masu, ali na račun mišićnog tkiva i bez povećanja mase masnog tkiva, te stoga ove osobe nisu gojazne.

Šta nas čini gojaznima?

Gojaznost je posledica povećanog unosa hrane, smanjene potrošnje energije ili kombinacije oba ova faktora. Može biti i posledica nekih oboljenja (hipotireoza, Kušingov sindrom, oštećenje hipotalamusa) i upotrebe nekih lekova (kortikosteroidi, neki antidijabetici i antidepresivi…).

Kako da odredimo da li smo gojazni?

Postoje 2 parametra koja služe za brzu orijentaciju. To su indeks telesne mase (BMI – body mass index) i odnos obima struka i obima kukova.

BMI se izračunava kao odnos telesne mase (u kilogramima) i kvadrata telesne visine: BMI = TM/TV2.

BMI vrednosti:

  • 25 – 29,9kg/m2 označavaju prekomernu telesnu masu,

  • vrednosti preko 30kg/m2 se označavaju kao gojaznost.

Odnos obima struka i obima kukova veći od 0,9 za žene i veći od 1 za muškarce ukazuje na centralnu gojaznost i povećan rizik od dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.

Zbog čega se danas svuda govori o gojaznosti? 

Za gojaznost se, bez preterivanja, može reći da bolest modernog doba i modernog čoveka. Dovodi do povišenog krvnog pritiska, povećanja masnoća u krvi, te posledično do povećanog rizika za trombozu, zatim do oboljenja žučne kesice, diabetes mellitusa tipa 2, sleep apnee koja ima ozbiljne posledice po zdravlje kardiovaskularnog sistema, gihta, osteoartritisa. Takođe, povećava rizik od karcinoma dojke, endometrijuma, debelog creva, prostate. Česte su i psihičke tegobe uzrokovane gojaznošću i nezadovoljstvom sobom, kao što su: nesigurnost, povlačenje iz socijalnog života, anksioznost, gubitak samopoštovanja i samopouzdanja, depresija.

Gojaznost se leči promenom životnih navika, medikamentozno i hirurški. Prvi, ali osnovni i nezaobilazni korak jeste promena dosadašnjih životnih navika, odnosno uvođenje pravilne, izbalansirane ishrane i individualno dozirane fizičke aktivnosti.

Gojaznim osobama sa BMI preko 30kg/m2 ili preko 27kg/m2 sa zdravstvenim posledicama savetuje se, uz ishranu i fizičku aktivnost, i medikamentozna terapija, koja se ne sme primenjivati bez pregleda lekara i stroge indikacije, zbog ozbiljnih neželjenih efekata.

Jako gojaznim osobama (BMI preko 40kg/m2 ili preko 35kg/m2 kod osoba sa zdravstvenim posledicama i neuspehom prethodnih terapijskih pristupa duže od 3 godine) preporučuje se, uz prethodno navedene mere, i hirurško lečenje (barijatrijska hirurgija).

Sama gojaznost, kao i proces promene navika i lečenja nisu tako jednostavni, zato je važno da osvestimo da nije sramota zatražiti pomoć i obratiti se lekaru, nutricionisti ili dijetetičaru, ali i psihoterapeutu koji će nas podržati na ovom putu ka ozdravljenju.

Na DokToku smo pokrenuli kampanju Prvi korak ka zdravijoj ishrani, u okviru koje možete zakazati besplatnu konsultaciju sa nutricionistkinjom Milkom Raičević, a ukoliko želite da načinite prvi korak ka zdravijoj ishrani DokTok je pripremio i nutricionistički paket koji uključuje izradu prilagodjenog programa ishrane po promotivnoj ceni. Više informacija možete pronaći na stranici.

 

Takođe pročitajte

Sramotan odnos prema Šabanu Bajramoviću

Skupština Grada planira da u četvrtak 25 aprila nakon 15 godina oduzme Šabanu Bajramoviću bulevar …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.