Društvo psihologa Srbije – Tolerancija i promovisanja demokratskih principa zarad mentalnog zdravlja nacije

Pre tačno dve godine, Društvo psihologa Srbije se oglasilo kao profesionalno udruženje i izrazilo svoj stav zabrinutosti zbog globalnog stanja u društvu, smatrajući da psiholozi „kao deo šire društvene zajednice, s obzirom na svoje stručne kompetencije i u skladu sa Etičkim kodeksom, imaju posebnu odgovornost i obavezu da deluju u skladu sa javnim interesom i da reaguju na negativne društvene pojave”.

Saopštenje koje je potpisala prof. Tamara Džamonja Ignjatović, predsednica Društva psihologa Srbije prenosimo u celosti:

“Tom prilikom izražena je naša „duboka zabrinutost povodom kontinuirane društvene krize, koja pored ekonomskih, socijalnih, zdravstvenih i drugih posledica, značajno narušava i mentalno zdravlje građana“. Tada je istaknuto da se u društvenom kontekstu kao što je naše građani suočavaju sa egzistencijalnom nesigurnošću i neizvesnošću usled otežanog zapošljavanja, siromaštva, korupcije i kriminala, devalvacije moralnih i kulturnih vrednosti, urušavanja kvaliteta obrazovanja i drugih negativnih društvenih pojava, dok javni diskurs u sveukupnom medijskom prostoru nastavlja da promoviše i produbljuje mržnju i netoleranciju i da pojačava polarizaciju u skoro svim segentima društva.

Danas, dve godine kasnije, kontekst u kojem živimo je značajno usložnjen – svedočimo razarajućim ratnim stradanjima u svetu, velikim migracijama i turbulentnim kulturnim preobražajima i sukobima, a u Srbiji smo suočeni sa dva masakra i njihovim strašnim posledicama. Istovremeno, iskrena empatija sa žrtvama i njihovim porodicama, pokrenula je građansku solidarnost, kao prirodnu ljudsku potrebu za otporom prema nasilju.

U cilju ublažavanja posledica ove tragedije u velikom broju angažovani su i psiholozi u okviru Društva psihologa Srbije. Ne umanjujući mnoge pozitivne efekte individualne i grupne podrške pružene velikom broju direktnih i indirektnih žrtava ove tragedije, kontekst u kome se pomoć pružala istovremeno je podsticao i polarizacije, konflikte, doživljaj nerazumevanja, pa i nedostatka empatije. Na žalost, čini se da je naša socijalna realnost prožeta hroničnim problemima, te da umesto da tragični događaji budu opomena celom društvu i podsticaj za pozitivne sistemske promene, kreiraju se nove podeljenosti.

Zbog toga želimo da naglasimo da u društvima u kojima je ograničena mogućnost građana za istinito i potpuno informisanje, gde se istina krije i iskrivljuje, a medijski sadržaji globalno promovišu agresiju i netoleranciju i otvoreno ili suptilno ohrabruju nasilje i podele, očekivano je da građani češće osećaju nemir, neizvesnost, nesigurnost i da se intenziviraju podele i sukobi među njima. U takvim uslovima se otežano dolazi do konstruktivnih rešenja, teško razvija osećaj sigurnosti i uspostavlja međusobno poverenje. U društvu u kome je kritičko mišljenje obeshrabrivano, obrazovanje obezvređeno, gde se vrše različiti pritisci pa i zastrašivanjem, a konformizam ohrabruje, jačaju apatija, beznađe i anomija, a mentalno zdravlje građana, posebno mladih, postaje sve ugroženije što nažalost pokazuju i istraživanja. Doživljaj odsustva kontrole nad odlukama koje se tiču sopstvenog života i života zajednice, mogu da proizvedu bespomoćnost, pasivizaciju i depresivnost.

Napori psihologa koji kontinuirano pružaju psihološku podršku građanima tokom različitih društvenih kriza i tragedija koje pogađaju pojedince, ali i širu zajednicu, u velikoj meri bivaju umanjeni celokupnim stanjem u društvu. Naš rad može imati samo ograničene željene efekte na unapređenje mentalnog zdravlja građana ako se usmeravamo isključivo na pojedince, a ne obaziremo na kontekst u kome žive i rade, ako se kritički ne odnosimo prema događajima u društvu i ne ulažemo stručni napor da se uslovi života i suživota stalno popravljaju, ako vrednosti koje zastupamo ne potvrđujemo i ličnim primerom, ako pristajemo na različite mikro i makro društvene anomalije koje se danas agresivno promovišu, na gušenje sloboda mišljenja i govora i ne branimo osnovne demokratske vrednosti.
Naša je profesionalna, lična i građanska obaveza da javno stanemo u odbranu ciljeva i vrednosti koje smo definisali kao postulate našeg profesionalnog delovanja i da dosledno ukazujemo na njihovu važnost i ulogu u uspostavljanju i održanju opšteg i psihološkog blagostanja svih naših građana.

Društvene okolnosti su se, nažalost, pogoršale u svetu i kod nas, ali je naš stav ostao isti. S toga ponavljamo zaključak objave DPS-a iz januara 2022. godine:

„Ceneći ljudski život i ljudska prava kao najviše vrednosti koje niko nema pravo da ugrožava zarad svojih ličnih interesa, pozivamo na toleranciju i promovisanje demokratskih principa, slobodu govora i mišljenja i aktivnog delovanja protiv društvene nepravde, a u cilju opšteg interesa i očuvanja mentalnog zdravlja i psihološkog blagostanja građana. Solidarnost i preuzimanje odgovornosti za kvalitet sopstvenog života i života zajednice, ne ugrožavajući tuđu bezbednost, predstavlja način da povratimo i očuvamo dostojanstvo i ljudske vrednosti i da se izborimo sa beznađem, strahom i bespomoćnošću“.

Ovo je poziv svima nama da vodimo računa o tome kakav svet, kakve vrednosti i kakve obrasce ponašanja i komuniciranja ostavljamo narednim generacijama.

 

Takođe pročitajte

Filmska revija “Euro Fest for Kids” od 4. do 7. februara u Beogradu, Gornjem Milanovcu i Leskovcu

Prva filmska revija Euro Fest for Kids u organizaciji Mreže bioskopa koju čine Kulturni centar Gornji Milanovac, …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.