Sana Beauty
Povezane vesti
Načelnik Odeljenja za narkomaniju pri Specijalnoj bolnici u Gornjoj Toponici sa stažom od 30 godina psihijatar Dragan Vukadinović ima svoj stav da je narkomanija izlečiva i taj svoj optimizam širi među mnogobrojnim pacijentima.
“Narkomanija ima različite faze, lečenje nije isto na početku bolesti kada je u pitanju osoba koja je u nekoj ekperimentalnoj fazi i sa druge strane neko ko je 30 godina ozbiljan korisnik psihoaktivnih supstanci. Po logici stvari, lečenje mlade osobe na samom početku jeste lakše, međutim ima i pacijenata koji su sa višegodišnjim stažem koji u određenoj fazi svog života dođu do odluke da pokušaju da uspostave apstinenciju. Nije nemoguće. Ono što je poenta priče to je njihova lična motivacija i razlozi koji su ih doveli u stanje da razmišljaju o prestanku uzimanja psihoaktivne supstance. Da li je tada lako? Ne, zato što kod njih kroz godine sama psihoaktivna supstanca dovela do izmena u centralnom nervnom sistemu što se faktički manifestuju kao psihička zavisnost tako da su “padovi” – česti. Srećom ima i pacijenata koji uspeju da uspostave apsitenciju. Da li je lako kod mlade dece odnosno kod adolescenata početnika u ekperimentalnoj fazi, ne, obzirom da oni nemaju u vidu ozbiljnost ovog problema sa druge strane mislim da su oni edukovaniji od svojih profesora, edukatora i nastavnika koji nisu pripremljeni da praktično jednu preventivu rade. Nije lako iz razloga jer takve dece ima i sve više, kaže naš sagovornik i ističe da je u odnosu na devedesetih godina prošlog veka, kada je problem narkomanije postao vidljiviji, masovnost i metastaziranje ovog problema sada dramatično.
“Lečenje može da traje nekoliko sati u Kliničkom centru kada ih u polusvesnom stanju doveze hitna, kada se sprovede detoksikacija i zahvaljujući leku koji postoji kod opijatske zavisnosti, vrate se u život na licu mesta. Ako pod lečenjem smatrate pokušaj apstinencije, on može da ide ambulantno, mogu pod tretmanom da budu godinama, može da bude hospitalno, može da bude i po privatnim klinikama koje to naplaćuju basnoslovno, može da bude i u rehabilitacionim centrima nakon uspostavljanja apsitencije, tu opet imate varijante da neki naplaćuju svoje usluge, srećom postoje i druge koje su obično pri verskim zajednicama, protestantska, katolička su vrlo agilne u tome. Srpska pravoslavna crkva je pokrenula Zemlju živih sa ciljem rehabilitacije i habilitacije pacijanata koji su uspostavili apsitenciju. Tamo tretman može da traje i po par godina, nezavisno od toga šta se definiše kao nacionalni cilj kod određenog pacijenta može da traje različito. Postoje pacijenti koji su već decenijama u sklopu substitucionalnog programa metadonom, kaže dr Vukadinović
“Velika je greška kada se pomene narkomanija većina ljudi ima prvu asocijaciju na zdravstvene ustanove, lekare, psihijatre na neke specijalizovane ustanove gde se leče ovi pacijenti. Najmanje je problem zdravstva narkomanija. Pacijent koji dođe do odeljenja, pri tom motivisan, mi relaktivno lako rešavamo taj problem. Kod velikog broja pacijenata dolazi do apsitencije i mi možemo stabilizovati stanje. Narkomanija je pre svega socijalni problem, a svako ko iole razmišlja o ovom problemu, da pomisli koliko je vojnika angažovano u proizvodnji, transportu, distribuciji, pranju novca koji je ogroman, jedno od najprofitabilnijih grana proizvodnje. Koliko se kroz aktuelna dešavanje vidi moć narko kartela, njihov upliv od najnižih društveno-državnih struktura do najviših. Neka pomisli koliko se novca vrti u toj priči. Neka pomisli koliko su naši mediji izloženi prisustvu osoba za koje se pretpostavlja da su korisnici psihoaktivnih supstanci i onda sa druge strane neka pomisle kada se obraćaju psihijatrima i zdravstvenim ustanovama, koliko psihijatara sa kojim realnim materijalnim sredstvima i medijskim prostorom da pričaju o ovom problemu, koja je proporcija tih odnosa, navodi dr Vukadinovi’ i dodaje da se u Nišu 7 ili 8 psihijatara bavi ovom problematikom.
“Sva je sreća da u Nišu postoji samo jedan sagovornik, više je nego sakrastičan naš sagovornik koji nam otkriva da mu najteže pada kada u svom kompjuteru otvori folder EXITUSI.
“To je dokument gde na osnovu onoga što čujem od novopridošlih pacijenata koje od zajedničkih poznanika korisnika psihoaktivnih supstanci u međuvremenu preminulo a ja sam ih lečio Pošto u tom folderu su imena divnih mladih ljudi, koji su na odeljenju bili korektni, kojima smo se radovali kada bi se postigao neki medicinski uspeh ali nažalost recidiv posle hospitalizacije, što je karakteristika ove bolesti je skraćivao te živote možda efektivnije od korone o kojoj se toliko pričalo, u rangu karcinoma, o kojima može da se priča jer somatska bolest, a o ovom problemu kako nam najlepša i najpametnija generacija gine svakodnevno teško ko se seti da komentariše, kaže dr Vukadović koji je izričiti protovnik “eksperimentisanja”
“Nema eksperimentisati sa psihoaktivnim supstancama, jer taj trenutak prelaska iz eksperimenta u suštinski životni problem je neprimetan. Za one druge, koji nisu poslušali ovakav savet poručujem im da se što pre jave u zdravstvenu ustanovu, ali da pre svega svoje najbliže obaveste o svom problemu i da traže i njihovu pomoć. Tako da u suštini to su elementarne dve stvari koje kvalifikuju da li će se naći u onoj maloj grupi pacijenata koji su uspeli da se izvuku iz ovog problema, poručuje naš sagovornik i dodaje da ne priznaje ni podeli “na lake i teške droge”
“Sam taj termin lake i teške droge je krajnje nekorektan, gledao sam mlade ljude koji od kanabisa imaju vrlo teške psihoze, gledao sam mlade ljude koji su u sklopu termina eksperimentisanja sebi napravili trajne psihosomatske poremećaje koji ih oštećuju za čitav život, tako da cela priča o lakim i teškim drogama je i više nego apsurdna i više u kontekstu ljudi koji su zainteresovani da ih legalizuju.
“Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.”
