Dom Saše Ristića u Rutevcu krije veliko istorijsko blago

Sana Life 18. februara 2018. KATEDRA, UMETNOST, ZANIMLJIVOSTI 2 Komentari

Povezane vesti

Sakupljanje starih novčića za desetogodišnjeg Sašu Ristića bio je tek dečački hobi, da bi tokom narednih 40 godina starine postale njegova najveća strast. Spasao je na desetine hiljada predmeta, koje nesebično ustupa istoričarima i jedini san mu je da u rodnom Rutevcu napravi muzej u kom bi izložio sve što je prikupio. Na njegovoj kolekciji zavide mu okolni zavičajni muzeji.

SVAKI predmet u njegovom domu deo je istorije sam po sebi. U početku su mu ljudi poklanjali starine jer su načuli da njega zanima ono što su oni spremni da bace na otpad. Ali, sada cveta (polu)ilegalno tržište starinama pa mnogi u tome vide priliku da zarade. U takve se ne ubraja Saša Ristić, koji nikada ne bi pristao da neki predmet otuđi.

“Ne umem da objasnim otkud se kod jednog bravara po struci, mada se tim poslom nikad nisam bavio, javila ljubav prema starinama. Valjda sam u jednom trenutku osetio odgovornost prema pokolenjima da im sačuvam sve te predmete. Državne institucije nemaju vremena niti dovoljno ljudi da tragaju za stvarima onako kako to ja činim. Vadim ih bukvalno iz blata, smeća, prašine i ponekad nisam svestan kakvo bogatstvo držim u rukama. Posedujem dva od četiri topa nemačke marke “krup” iz 1876. godine. Bukvalno sam jurio sakupljače sekundarnih sirovina da ih ne odnesu na topljenje – veli Saša, koji se pored kolekcionarstva bavi poljoprivredom i od toga on i supruga Sonja žive.

U Sašinom domu počasno mesto zauzimaju dva portreta. Jedan je Tito, a drugi Slobodan Milošević. – Tito i ja smo iste struke, bravari, a što se Slobe tiče, on je deo naše istorije i zaslužuje svoje mesto. Taj portret je sa Gazimestana i platio sam ga tadašnjih 100 maraka. Planiram da stavim sve naše vladare, ima mesta za sve njih – veli Saša.

“Prvih 15 godina braka nisam mogla da se pomirim sa njegovim hobijem, onda sam se navikla – šali se Sonja, koja je u međuvremenu prihvatila da njihov dom bude muzej.

SAŠA ne može da izdvoji koji mu je predmet najdraži, ponosan je na činjenicu da je 15 predmeta koje je on pronašao naučno publikovano.

“Supruga i ja nemamo potomstvo i voleo bih da prikupim novac i napravim muzej ovde u rodnom Rutevcu, jer su uglavnom i predmeti koji čuvam iz bliže okoline. To bi bio naš legat za potomstvo – kaže Ristić.

O značaju njegove zbirke, svedoči i istoričar i direktor Zavičajnog muzeja u Aleksincu Aleksandar Nikezić, koji ističe činjenicu da su svi Sašini predmeti dostupni nauci za proučavanje.

“Dosta predmeta nam je poklonio da bismo kompletirali naše zbirke. Spokojni smo što se tiče njegovog blaga jer smo sigurni da ga neće otuđiti – kaže direktor.