četvrtak , 23 septembra 2021

Doktorka Suzana – naučila sam da volim život

Kada se više od godinu dana svakodnevno suočavate da umiranjem onda istinski shvatite koliko volite život i stalo vam je da što duže budete sa najmilijima ali ne po ceni da napustite one kojima ste potrebni, reči su doktorice Suzane Cvetković (40) iz Vladičinog Hana koja je u Kovid bolnici u Surdulici provela više od godinu dana.

Priča doktorke Suzane bila bi slična pričama njenih kolega koji su u skafanderima svakodnevno lečili obolele od Kovida 19 ali se razlikuje po tome što je ona po ceni svog života lečila druge. Suzana boluje od hronične autoimune bolesti ali nije htela da propusti priliku da se profesionalno angažuje onda kada je najpotrebnija.

“Mene je korona ustvari zaposlila. Možda će nekome ovo zvučati surovo ali je istinito. Diplomirala sam još 2010.godine i nikako da se zaposlim ko lekar. Bilo je povremenih angažovanja ali ugovor na neodređeno vreme u struci za mene je bio san. I ko zna kada bi se ostvario da nam se nije desila ova epidemija. I zamislite onda moje nestrpljenje da što pre krenem da radim čak i po ceni da ugrozim svoje zdravlje, priča Suzana koja ne krije da se u početku mnogo bojala ne samo za sebe već i za svoje bližnje.

Nisam imala uslova da se izolujem tako da sam posle smene u Kovid bolnici dolazila u stan u koje živim sa suprugom i dvoje dece od 7 i tri godine. Odmah s vrata sledio je ritual sa skidanjem garderobe koju sam nosila i višemintnim tuširanjem. Tek posle toga sam mogla da zagrlim dečicu posle dvadesetčetvoročasovnog dežurstva, veli Suzana koja je i pored svih mera koje je preduzela ipak “zakačila” koronu 7.januara ove godine. Borila se sa visokom temperaturom ali bez upale pluća. Ističe da je imala veliku podršku od koordinatora bolnice Marka Dinčića. Teško joj je bilo i kada se razboleo njen suprug Miloš koji je imao obostranu upalu pluća pa je morao biti hospitalizovan.

“Doktor Marko je uvek bio tu i to ne samo kada smo bolesni nego nam je prenosio sve što je saznao o koroni i novim lekovima i protokolima lečenja. Zaista je bilo teško u početku jer nismo znali kako da spašavamo ljude. Učili smo mi tokom studiranja puno o epidemijama i merama ali život je nešto drugo i razlikuje se od teorija i učenja za ispit. Ovde ne strahuješ da ćeš pasti ispit, ovde je ulog nečiji život a to je vrednije od bilo čega, kaže Suzana koja se trudila da prikupi što više znanja i iskustva pa sada sa ponosom može da kaže da je tokom angažovanja u Kovid bolnici sebe nadogradila tako da je i napredovala u poslu.

“Noći su mu bile najteže jer nekako tada se svima pogoršava stanje i strahujemo hoće li svi dočekati jutro. Nikada neću zaboraviti prvi radni dan u 2021.godini. Došla sam na posao u 7 ujutru a već u osma nam je preminuo jedna pacijent. Pomislila sam kakva li će nam biti ova godina ako nam ovako počinje. Srećom, sa vakcinama se javila nada da će se vratiti normalnom životu i da će sve ovo biti za sve veliko iskustvo, kaže doktorka Suzana.

 

Ovaj sadržaj je deo projekat “Kovid 19 i junaci današnjice” koji je sufininsirala Opština Surdulica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Takođe pročitajte

Bezbednost dece – Da ne ćutimo o nasilju

Sve ubice dece, u sedam slučajeva na kojima smo radili, uključujući i Tijanino ubistvo, bile …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.