Sana Beauty
Povezane vesti
“Kao sociolog posebno se fokusiram na društveno pitanje diskriminacije manjinskih grupa. I pored toga što mnogi smatraju da diskriminacija nije isuviše značajna zato što pogađa mali broj ljudi, to je jedan od najvažnijih problema.
“Primera radi, žena danas u Srbiji ima više nego muškaraca, deset posto stanovištva su osobe sa invaliditetom, a preko dvadeset nacionalnih manjina trenutno živi u Srbiji. Kada uzmete u obzir ove brojke, u isto vreme znajući kakve prepreke pred ovim ljudima stoje, videćete koliko je bitno pitanje diskrimacije”, reči su mladog sociologa Danijela Osmanovića čiji je tekst koji je objavio 27. jaunuara, dana kada su vojnici Crvene armije oslobodili logor smrti Aušvic “Romi žrtve šizofrene ideologije” izazvao je veliko interesovanje na društvenim mrežima o čemu svedoči i 10.000 pregleda.
Usavršavao se na Političkim naukama i evropskim integracijama u Varšavi a svoje prvo istraživačko iskustvo stekao u Cip-u, na projektu romski šampioni.Autor naučnog rada Diskriminacija, Predrasude i Stereotipi kao i mnogih drugih tekstova. Učesnik je mnogih naučnih konferencija. Jedan je od donatora zaštitnih maski i pružanje psihihisicijalne podrške tokom Covid 19 u saradnji sa Optim-om, u Društvenom centru u Nišu, deci romske nacionalnosti. Učesnik je lokalne inicijative za socijalno uključivanje mladih Roma i Romkinja, koji realizuju Ujedinjene nacije u saradnji sa UNHCR-om i Unicefom. Sproveo je istraživanje temu socijalna distanca prema marginalizovanim grupama. Promoter evropskih stipendija sa fokusom na target grupu 3.Radio istraživanja za Cesid o pravno nevidljivim osobama. Učesnik na projektu na Ekonomskom fakultetu u Nišu. Član škole ljudskih prava, učesnik kratkog filma o najuspešnijim romskim studentima Cip, u saradnji sa Univerzitetom u Harvardu.
U fokusu njegovog interesovanja nalazi se diskriminacija a sebi je postavio zadatak kako ovaj problem da se reši ili, makar, umanji i tako društvena situacija promeni na bolje.
“Sproveo sam istraživanje o socijalnim distancama prema marginalizovim grupama, a posebno sam ponosan na rad i kasniji intervju sa jednim od najistaknutijih niških profesora Branislavom Stevanovićem. Kao sociolog posebno se fokusiram na društveno pitanje diskriminacije manjinskih grupa. Dobar deo svog naučnog istraživanja posvetio sam pokušaju da se to ispravi. Svojim radom pokušavam da upoznam što većeg broja ljudi sa pogubnim posledicama diskrimacije. Ništa manje i kroz pokušaje međusobnog zbližavanja različitih društvenih i nacionalnih grupa. I pored razlika, sve nas povezuju ista iskustva, isti odnos prema svetu u kom živimo, na kraju – na isti način patimo i stradamo. Kada se to shvati, diskriminacija postaje nepotrebna, usudio bih se čak reći i glupa. Kako je moguće mrzeti ili diskriminisati nekoga ko je isti kao vi”, pitanje je koje postavlja Danijel.
Posebnu pažnju u svom radu Danijel je posvetio edukaciji mladih. Angažovan na projektu “Živa biblioteka” koji sprovodi Centar za interaktivnu pedagogiju. Takođe, rad u udruženju „Omladinski progresivni tim udruživanja mladih – OPTIM-UM”, zajedno sa timom mladih entuzijasta, među kojima su pedagozi, sociolozi i psiholozi.
“Želja nam da je što više mladih ljudi kroz brojne programe upoznamo sa drugačijim pogledom na različitosti, gde bi se razvila preko potrebna tolerancija prema ugroženim društvenim grupama”, zaključuje Danijel Osmanović.
