Da li su kalem sadnice budućnost u povrtarstvu?

Kalem sadnica daje veću vrednost i otpornost biljke i higijenski je vrednija od „obične” sadnice, pa je samim tim i rod sigurniji i veći, ali povrtari u Srbiji se bojažljivo okreću ovom načinu uzgoja. Na nedavnom predavanju u Leskovcu Ivica Borovac, stručnjak kompanije Adria Hishtil iz Čapljine u Bosni i Hercegovini, kaže da već godinama rade na tehnologiji proizvodnje ovog rasada, ali i promeni svesti kod poljoprivrednika u regionu.

Njegove procene su da su kalem sadnice nedovoljno zastupljene jer se povrtari boje promene navika.

„Ove sadnice ne mogu se raditi u kućnim uslovima već se njima isključivo mogu baviti profesionalci, jer zahtevaju tehnološko znanje, inženjere sa iskustvom, vrhunske objekte i tehnologiju. Sve to košta, ali kada se napravi dobra priča i kada se stvari uspešno poslože onda priča ima smisla“, rekao je Borovac, navodeći da je procenat sadnje kalem sadnica u Srbiji trenutno jako mali.

„Ono u šta imamo uvid je nekih 200 do 300 hiljada kalem sadnica. Možda još toliko odrade i neki grčki rasadnici, ali sigurno ne više od milion sadnica. To je jako malo s obzirom na to koliko cela Srbija sadi, maksimalno 10 posto, tako da smo samo zagrebali površinu“, kaže Borovac koji je na savetovanju sa povrtare Agrolider održao prezentaciju ispred firme Dimitrijević Agrar iz Žitorađe uvoznika rasada za Srbiju.

Koči „klik“ u glavi

„Najviše nam koči „klik” u glavi, jer je teško ljudima da prihvate da ono što im je radio deda, pa otac, sada treba da promene. Lakše je raditi po šablonima nego nešto promeniti. Mora se sve promeniti i način rada i usvajanje novih tehnologija, puno više kontakta sa stručnim licima i agronomima. Kada se uporede rezultati prinosi su 40 do 50 posto veći, ali je ljudima rizik upustiti se u nešto nepoznato i to je nama razumljivo, zato godinama pokušavamo da ih animiramo“, objasnio je, navodeći činjenicu da je zemlja u plastenicima potrošena nakon 20 i 30 godina rada, struktura urušena i u tom slučaju obična biljka gubi bitku.

„Nekada su naši dedovi proizvodili domaći paradajz sa 5,6 kilograma prinosa, a sada taj isti paradajz daje 2 do 3 kilograma. Na ove cene repromaterijala i ljudskog rada jednostavno gubite ekonomslu bitku i ciljano idete u minus. Zato je kalem jedna, neću reći nova priča, ali priča koja godinama živi i sve zemlje u regionu su prešle na kalem. Jedino se jug Srbije, Makedonije i BIH muči da prevaziđe tradicionalni deo i krene u moderni“, kaže naš sagovornik i ističe da to nije skuplja proizvodnja jer umesto 4 biljke na kvadratu sadite dve, ali imate dve grane tako da opet dobijate četiri biljke.

“Dve kalemljene sadnice koštaju kao četiri obične, niste platili skuplje samo ste platili bolje, odnosno platili ste bolju tehnologiju. Ono što ih ponekad pokoleba je to da probaju kalem, ali ga rade na tradicionalan način sa istim načinom đubrenja i zaštite, a to onda bude problem i kalem bude non-stop „gladan”.

Na razvoju sadnica rade od 2009.

Na razvoju kalem sadnica rade od 2009.godine u partnerstvu sa Izraelcima i Italijanima, i to u dolini Neretve gde ima puno sunčanih sati, klima je dobra, kao i voda.

„Nakon 15 godina rada smo se izprofilirali u jednog od lidera na tržištu i pokrivamo ceo region što se tiče kalemljenih sadnica, a prisutni smo i u Mađarskoj, Italiji i Bugarskoj.

Uglavnom radimo paradajz, papriku, dinje, lubenice, krastavac sve u običnoj i kalemljenoj verziji. Naša ideja je da promenimo razmišljanja ljudi, da izbace stare, tradicionalne načine uzgoja jer su jednostavno izgubile bitku sa vremenom i krenu na kalemljeni rasad. Kalemljeni rasad je podloga na kojoj se kalemi premeniti deo, imaju otpornost i rodnost. Godišnje prodamo od 7 do 8 miliona sadnica i to najviše paradajza. Pre pet godina došli smo u Srbiju, jer smo našli partnera koji je bio zainteresovan da ide u tom smeru da isključivo razvijamo kalem sadnice“, rekao je za Dobro jutro Ivica Borovac iz Čapljine.

izvor https://www.dobrojutro.co.rs/jeste-li-culi-za-kalem-sadnice-u-povrtarstvu/?fbclid=IwAR2yYLYC9h3GOe7PKBznIX02bPWtfyxJt4S0MJcp0fWZWZGvUC8c88Kz3tg

Takođe pročitajte

Kupovinu stana u izgradnji: Kako se zaštititi i iskoristiti povoljne uslove

Ukoliko se trenutno nalazite u potrazi za nekretninom, investiranje u zgradu koja je u fazi …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.