Nepisano je pravilo da u životu mnogo češće imamo priliku da pokažemo koliko smo neinteligentni nego da li smo i koliko inteligentni. Dobra vest je da se prema rečima stručnjaka inteligencija može povećati.
Da bi se razvijala morate prvo utvrditi koliko ste pametni, odnosno koliki vam je koeficijent inteligencije (IQ) a u tome vam mogu pomoći Centar za psihoterapiju „Anima plus“ iz Niša koja po prvi put organizuje testove inteligencije. Test se sastoji od 36 pitanja koje trebate uraditi za 45 minuta. Vaše odgovore analiziraju psiholog Tatjana Cvetković i pedagog Marija Ranđelović.
„Naša intelektualna ili racionalna inteligencija jeste sposobnost koja nam pomaže da rešavamo logičke i strategijske probleme. Američki psiholog Dejvid Veksler, definiše inteligenciju na sledeći nacin: “Inteligencija je agregat, ili globalna sposobnost osobe da deluje svrsishodno, da misli i postupa racionalno i da se uspešno snalazi u svom okruženju”, upućuje je nas Tatjana Cvetković i podseća da je koeficijent IQ od 90 do 110 prosečan.
„Dugo se verovalo da se na IQ ne može uticati. Studija”Welcome Trust”, Centra za istraživanje mozga, potvrdila je da se IQ tokom života može povećati ili smanjiti. Grupa od 33 đaka od 12 do 16 godina testirana je 2004.godine, a zatim je re-testirana 4 godine kasnije, i utvđeno je da je koeficijent kod nekih varirao i do 20 jedinica. Sredinom 1990-ih, Danijel Goleman popularizovao je istraživanja mnogih psihologa i neuropsihijatara, koja pokazuju da je EQ (emocionalna inteligencija) isto tako važna. EQ nas čini svesnim vlastitih, ali i tuđih emocija. Ona nam omogućava da saosećamo sa drugima, da na odgovarajući način reagujemo na bol i zadovoljstvo. Ono što bi ovde istakla, jeste da Goleman naglašava važnost Emocionalne inteligencije kao preduslova za korišćenje logičke inteligencije. Dakle, ako su oštećeni delovi mozga kojima osećamo, naše ce razmišljanje biti manje izoštreno, dodaje Tatjana.
Prema tome, pitanje glasi: Ako se naša struktura mozga može menjati tokom šivota, može li se i nas IQ popraviti?
„Posebno, može li se naša sposobnost logičkog, zdravog rasuđivanja popraviti , ukoliko na pravi način pristupamo rešavanju emocionalnih problema i razvijamo emocionalnu inteligenciju, kaže naša sagovornica.