Sana Life
Povezane vesti
Dostupna i za gajenje ne previše zahtevna biljka trebalo bi biti ukras svakog doma jer je prava priručna apoteka. Iz knjige našeg poznatog botaničara dr Vlastimira Stamenkovića i njegovog sina dr Dragana Stamenkovića „Naše neškodljive lekovite biljke“ prenosimo vam nekoliko recepata za „zlu ne trebalo“.
Manje su poznati njeni nazivi „zečji kupus“ i „u zlu dobra“ (latinski – Sempervivum tectorum) ali se od pamtiveka gaji po krovovima kuća i ograda kao amajlija.
Tradicionalno se u narodu upotreljava sveži sok koji se cedi iz svežih istova za smirivanje bolova srednjeg uha direktnim ukapavanjem.
Čaj od čuvarkuće koji se može koristiti za ispiranje upaljenog grla priprema se tako što se 10 grama samlevenih svežih listova prelije sa 200 ml hladne vode pa zagrevati do ključanja. Kada se ohladi procediti i konzumirati.
Kod pojave čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu uzimati tri puta po 1 kašičicu svežeg soka pola sata pre obroka.
List čuvarkuće skida bradavice i „kurje oko“ tako što ćete sa jedne strane obranog lista skinuti tanku pokožicu i tu stranu položiti na bradavicu ili kurje oko. Potrebno je biti uporan i ponavljati postupak.
Za opekotine i kontuzije korisna je mast koja se priprema od 100 grama lanolina i 20 ml svežeg soka čuvarkuće.
Doktor Stamenković ističe da svojim delovanjem čuvarkuća može potpuno da zameni popularnu aloju koja potiče sa drugog podneblja pa je i zbog toga mnogostruko skuplja od naše, domaće „aloje“
