Sana Beauty
Povezane vesti
Autoimune bolesti nastaju kada je naš imuni sistem preaktivan, što dovodi do napada i oštećenja ćelija i tkiva sopstvenog tela.
Imuni sistem prirodno stvara proteine koje nazivamo antitelima i koji nas štite od virusa, toksina i ćelija raka. Međutim, kod autoimunih poremećaja, odbrambeni sistem ne može da napravi razliku između napadača i zdravih ćelija. Postoji više od sto različitih bolesti autoimunog tipa, a nauka i dalje nema jasne odgovore šta je to što ih uzrokuje i pokreće. Stoga se lečenje uglavnom bazira na smanjenje aktivnosti imunog sistema.
Koje sve autoimune bolesti postoje, koje su najčešće i da li postoje faktori koji utiču na njihov nastanak? Pročitajte.
Reumatoidni artritis
Kod reumatoidnog artritisa imuni sistem napada zdrava tkiva i izaziva upalu u sluznici zglobova, tzv. sinovitis. Upalu prate otok, crvenilo i bol, a ako se blagovremeno ne pristupi lečenju, postepeno može doći do trajnih oštećenja zglobova.
Reumatoidni artritis utiče na zglobove na obe strane tela, dakle, obe ruke, obe šake ili oba kolena. Uprao je ova simetrija jedan od signala da razlikujemo ovo stanje od drugih vrsta artritisa. Vremenom, uticaj bolesti se širi i na druge delove tela i sisteme, od očiju do srca, pluća, kože, do krvnih sudova.
Simptomi i znaci koji upozoravaju da možda patite od reumatoidnog artritisa su već pomenuti otok i bol zglobova, zatim ukočenost (naročito ujutro ili nakon dugog sedenja) i umor. Naravno, intenzitet simptoma i njihovo razvijanje razlikuje se od osobe do osobe, pa se tako kod nekih ljudi bolest postepeno razvija godinama, a kod drugih nastupi naglo.
Neki ljudi, takođe, mogu imati reumatoidni artritis izvesno vreme, a zatim ući u remisiju, što znači da nemaju simptome. Kada su u pitanju tretmani, uglavnom se baziraju na lekovima koji smanjuju preteranu aktivnost imunog sistema.
Lupus
Lupus (sistemski eritematozni lupus) je stanje kod kg se razvijaju autoimuna antitela koja se mogu ezati za tkiva u celom telu. Bolest najčešće napada zglobove, pluća, bubrege, nerve i krvna zrnca. Prema tome, neki od uobičajenih simptoma koji se javljaju su pre svega bol i otečenost zglobova, groznica, stalan ili jak zamor, osip po koži, bol u grudima prilikom dubokog disanja (pleuritis), ali i tzv. malarni osip (osip u obliku leptira preko obraza i nosa). Osoba koja boluje od lupusa može izgubiti kosu i biti osetljiva na sunčevu i druga jaka svetla. Takođe, može dobiti rane u ustima ili nosu, kao i bledilo ili čak ljubičastu boju prstiju na rukama i nogama usled hladnoće ili stresa (Rainaudov fenomen).
Iako uzroci za nastanak lupusa još nisu tačno poznati, pretpostavlja se da kao pokretači mogu delovati geni, hormoni ili čak određeni faktori iz okruženja u kom osoba živi. Neki lekari povezuju pojavu lupusa sa
stresom, UV zračenjem i pojedinim virusima kao što su Herpes zoster i citomegalovirus. Kada je u pitanju ova bolest, statistika, nažalost, nije na strani žena, čak 90% ljudi kod kojih je dijagnostikovan lupus je ženskog pola.
Multipla skleroza
Multipla skleroza je autoimuna bolest kod koje imuni sistem napada nervne ćelije, izazivajući simptome kao što su bol, slepilo, slabost, loša koordinacija i grčevi mišića. Osoba može iskusiti probleme sa hodanjem, stalan umor, ukočenost i peckanje u predelu udova, seksualne poteškoće, lošu kontrolu bešike ili creva. Takođe, mogu se javiti izazovi sa pamćenjem i koncentracijom, a nije isključeno ni razvijanje depresije.
Prvi simptomi bolesti obično počinju između 20. i 40. godine života. Većina ljudi sa multipla sklerozom ima napade, koji se nazivaju još i recidivi, kada se stanje primetno pogorša. Nakon ovih napada obično nastupaju periodi oporavka kada se simptomi, iako ne potpuno, povlače. Za neke ljude, nažalost, stanje nastavlja da se pogoršava tokom vremena.
Kod ove progresivne bolesti, tretman se zasniva isključivo na lekovima koji usporavaju rad imunog sistema.
Dijabetes tipa 1
Kod dijabetesa tip 1 antitela napadaju i uništavaju ćelije u pankreasu koje proizvode insulin. Ljudima koji boluju od ove bolesti potrebne su injekcije insulina kako bi preživele. Prepoznatljivi simptomi su ekstremna žeš, kao i povećana glad, naročito nakon jela. Osoba može imati suva usta, probleme sa stomakom (mučnina i povraćanje), ali i neobjašnjiv gubitak težine. Znaci koji se takođe mogu javiti su učestalo mokrenje, umor, zamagljen vid, ali i teško disanje. Urinarne, kožne i vaginalne infekcije pratioci su dijabetesa, kao i promene raspoloženja.
Nagli pad insulina može da izazove drhtavicu, tremor, zbunjenost, ubrzano disanje, ali i jak bol u stomaku, a kod nekih ljudi i nesvesticu.
Sa dijabetesom tipa 1 mogu doći još neki zdravstveni problemi koji se dešavaju zbog oštećenja sićušnih krvnih sudova u očima (dijabetička retinopatija), nerava (dijabetička neuropatija) i bubrega (dijabetička nefropatija). Ljudi sa tipom 1 takođe imaju veći rizik od srčanih bolesti i moždanog udara.
Zbog svega toga, neophodno je lečenje (najčešće u vidu injekcija insulina), koje prate promene u životnom stilu – često testiranje nivoa šećera u krvi, pažljivo planiranje obroka i svakodnevno vežbanje.
Psorijaza
Kada imate psorijazu, krvne ćelije imunog sistema zvane T-ćelije se skupljaju u vašoj koži. Imuni sistem stimuliše ćelije kože da se brzo razmnožavaju, stvarajući srebrnaste, ljuskave naslage na koži. Prate ih problemi sa noktima na rukama i nogama u vidu promene boje ili pojave rupica. Kod uznapredovale bolesti nokti se mogu raspasti ili olabaviti sa ležišta.
Ljudi sa psorijazom takođe mogu dobiti tip artritisa koji se zove psorijatični artritis, a prepoznatljiv je po bolu i otoku u predelu zglobova.
Kao što je to slučaj sa svim autoimunim bolestima i kod psorijaze nije jasno šta je tačno uzrokuje. Prema mišljenju zdravstvenih stručnjaka postoji neki okidač koji pokreće imuni sistem izazivajući upalu. Rezultat je prebrzo formiranje novih ćelija kože. Obično se ćelije kože zamenjuju svakih 10-30 dana. Sa psorijazom, nove ćelije rastu svaka 3-4 dana. Ljuske nastaju upravo usled nagomilavanja starih ćelija.
Korisno je znati da psorijaza ima tendenciju da se javlja u porodici, ali i da može preskočiti generacije. Primera radi, deda i unuk imaju bolest, a majka deteta ne. Psorijaza nije zarazna, što znači da se ne može širiti dodirom osobe koja je ima. Pošto očigledno ima neke veze sa imunološkim sistemom, to je unutrašnja bolest iako se pojavljuje na spoljašnjoj strani tela.
Hashimotov tiroiditis
Kad antitela iz našeg imunološkog sistema napadnu štitnu žlezdu, polako uništavajući ćelije koje proizvode tiroidni hormon, dolazi do bolesti koja se naziva Hašimotvo tiroiditis. U početku simptomi mogu biti blagi (nekad će trebati godine da se razviju). U svakom slučaju, prvi signal da nešto nije u redu je svakako uvećana štitna žlezda. Gušavost može uzrokovati da prednji deo vašeg vrata izgleda otečeno i da gutanje bude otežano.
Drugi simptomi neaktivne štitne žlezde zbog Hashimoto-a mogu uključivati umor, dobijanje na težini, bledilo ili natečenost lica, bol u zglobovima i mišićima, opstipaciju, nemogućnost da se ugrejete, kao i poteškoće da zatrudnite. Ukoliko primetite da vam opada kosa, da imate problema sa pamćenjem, bradikardiju i uz to nepravilne i obilne menstrualne cikluse, svi ovi znaci mogu ukazivati na neaktivnu štitnu žlezdu.
Međutim, pošto simptomi Hašimotovog tiroiditisa mogu biti slični simptomima drugih zdravstvenih stanja, važno je da se obratite svom lekaru radi dijagnoze.
Hašimoto pogađa oko sedam puta više žene no muškarce, što sugeriše da polni hormoni mogu igrati ulogu. Štaviše, neke žene imaju problema sa štitnom žlezdom tokom prve godine nakon porođaja. Iako obično nestaje, čak 20% ovih žena razvije Hašimoto godinama kasnije.
Iako se može javiti u drugim starosnim grupama, stanje je najčešće kod žena starosti 30-50 godina. Ako imate autoimunu bolest, poput reumatoidnog artritisa, lupusa ili dijabetesa tipa 1, veći je rizik da ćete dobiti Hashimoto.
Ukoliko imate određenih tegoba i sumnjate da možda patite od neke autoimune bolesti, imunološke analize utvrdiće kako funkcioniše odbrambeni sistem vašeg organizma. Zakažite testiranje u pouzdanoj laboratoriji i poverite njihovo čitanje svom lekaru ili imunologu, koji će dalje na osnovu rezultata postaviti dijagnozu i pomoći da ublažite simptome.
