Čedomir Tasić pravi kožuhe već sedam decenija

Povezane vesti

Izazovan poduhvat kupovine novog telefona

31. marta 2023.

Poslovi sa srednjom školom za platu veću od 1.000 evra

30. marta 2023.

Ovacije za “Munje opet”

30. marta 2023.

Čedomir Tasić (82) iz niškog prigradskog naselja “Nikola Tesla” obeležava ove godine sedam decenija bavljenja ćurčijskim zanatom koji je  krenuo da uči u radnji svoga oca Novice kada je imao svega 12 godina.

Mušterija je manje nego ranije ali su na ceni svi predmeti koje napravi cenjeni. Javljaju mu se uglavnom muzeji i kulturno umetnička društva da im izradi šubare i druge delove narodne nošnje.

“Moje mušterije su ljudi koji vole da kupe kvalitetne proizvode  od kože i krzna koji su ručno rađeni i koji mogu da se nose više od 15 godina a da ne “popuste” ni za milimetar. Sa kožuhom ne može nikad da vam bude hladno, možete i po najvećoj zimi da ga nosite samo sa košuljom ispod “, naglašava Tasić.

 

Prema njegovim rečima posle Drugog svetskog rata bilo je nezamislivo da jedna svadba prođe bez naručivanja kožuha. Mladoženja je za taštu naručivao kožuh sa rukavima, a za strine i ujne bez rukava. Bilo je porodica u kojima su svi članovi imali kožuhe. Jedne godine bi naručili za oca, druge za majku, pa onda redom za druge članove domaćinstva.

Deda Čeda ili Čeda kožuhar kako ga svi u u niškom kraju zovu, za sada nema nikoga ko će naslediti u radnji. Njegova dva sina i dva unuka krenuli su da se bave drugim poslovima, a već godinama ne uspeva da pronađe nikoga ko bi hteo da nauči kožuharski zanat.

“Zvao sam Udruženje  zanatlija, tražio sam da mi pošalju dva momka da ih besplatno obučavam i da besplatno stanuju. Imali bi za šest meseci odličan zanat u rukama, ali niko se nije javio. Spreman sam i dalje da u sve tajne kožuharskog zanata uputim nekoga ko bi zaista voleo da se ovim poslom bavi.

“Posao je lep ali nije lak. Zahteva puno rada i strpljenja, jer koža, bez obzira da li je ovčija ili neka druga, prolazi dug put do gotovog proizvoda. Mora da se štavi, brusi, boji, mast i i pegla pre nego što dodje do mašine za šivenje” podvlači Tasić.

Stari zanati u Srbiji, veruje Tasić, ponovo bi omogli da ožive samo kad bi država zanatlije oslobodila visokih poreza i doprinosa, i kad bi pijačne naknade bile niže.