Čarobni ambijent i pozitivna energija potpomažu umetničko stvaranje

Novo, julsko okupljanje umetnika u Tamnjanici traje do 30.jula a šestoro umetnika iz okruženja stvara svoja dela u smiraju ovogodišnje sezone lavande.

Jedan od učesnika koga mnogi doživljavaju i kao domaćina je vajar Petar Hranueli otkriva nam da je sastav ove umetničke kolonije sjajan.

„Sa Gorazdom Čukom, osnivačem Kuće umetnkika Pigmalion i vlasnikom Eko plantaže Tamnjanica sarađujemo od kako se rodila ideja da okuplja umetnike i od početka nam je bilo bitno da ugostimo savršene umetnike. Ove godine  imamo fantastičnu ekipu tako da mi je  drago mi je da je Ivan Đurišić došao iz Crne Gore, kome je ovo inače prva kolonija jer prosto ima puno umetnika koji imaju odbojnost, ne vole kolonije jer doživljavaju svašta. Ali s obzirom  da se ovde radi profesionalno i da su dobri uslovi odazvao se Gorazdovom pozivu. Imamo umetnika sa Kube i kolegu iz Slovenije, dve umetnice iz Srbije Ivana Živić iz Beograda i Đerđi iz Novog Sada. Zajedničko za sve kolonije koje su do sada održane je da  volimo da se družimo i da budemo dobar tim, kaže Hranueli.

Luis Enrike Rivero Lejva već godinu i po živi u Srbiji i tvrdi da je ona sada njegov dom. Voli da putuje i istražuje a Srbija je bila njegov izbor iz više razloga, a jedan od njih i što je lako mogao da dobije vizu.

„Volim da posetim Kubu ali je sada Srbija moj dom, kaže umetnik sa Kube i priznaje da je za Srbiju čuo samo u kontektsu ratova ali kada sam došao ovde njegov pogled se promenio jer ima utisak da su ratovi nisu ostavili tragove na dušu naroda sa kojim se srodio. Za sebe kaže da je opsednut temama kao što su ekonomija, jezik, komunikacija i moć.

„To je interpretacija moje stvarnosti. Inspirisana svakodnevnim predmetima, moje slike istražuju predstavu ovih predmeta i njihovu manipulaciju. Ideje i koncepti sadržani u ovim radovima važniji su od njihovog opipljivog prikaza. Mogli bi se svrstati u post-pop umetnički trend, hraneći se pokretima kao što su ekspresionizam, nadrealizam i dadaizam, pojašnjava Luis čemu stremi u svom umetničkom izrazu.
Učesnica kolonije je i Đerđi Ačaji Ratković iz Novog Sada, ovogodišnja dobitnica nagrade za crtež iz Fondacije Vladimir Veličković.

„Prvi put sam u Tamnjanici iako sam već sarađivala na projektu sa Gorazdom 2018.godine. Utisci su čarobni, sam ambijent, pozitivna energija bukvalno potpomažu samo stvaranje, kaže Đerđi koja se pored umetničkog bavi i pedagoškim radom kao profesor u Umetničkoj školi „Bogdan Šuput“ u Novom Sadu.

„Negde sam u radovima nastavila svoje motive da koristim ali verovatno ću nešto iz okoline kao motiv da ugradim. Ovi planinski masivi su neverovatni tako da ostavljaju veliki utisak. Meni je inspiracija samo čovek tako da su motivi figure ili portreti koji nisu karakteristične osobe nego pokušavam da ih svedem na neki simbol savremenog čoveka.  Pre svega kroz moje radove pokušavam da upoznam sebe, uranjanje u neka svoja osećanja i razmišljanja a to se naravno reflektuje i na okolinu.

Ivan Đurišić iz Podgorice koji je Akedemiju je završio na Cetinju u klasi profesora Dragana Karadžića.

„Po prvi put sam na bilo kojoj koloniji i ovi fantastični uslovi, vrlo profesionalni i prijateljski saveti odredili da budem deo kolonije. Mogu reći da sam u društvu sam sjajnih ljudi i sjajnih umetnika tako da uživam u ovom prostoru koji je vrlo inspirativan. Nadam se da ću pod utiskom prirode i društva napraviti nešto što ja zovem početak neke slike koju ću raditi u narednom periodu jer je sam slikarski proces kod mene je dugotrajniji.  Očekujem da će sve to što ovde akumuliram negde se reflektovati na taj rad. Bavim se apstrahovanim pejsažima, to ja definišem kao vid dekodirane stvarnosti u kojoj ja pre svega stvaram likovni prostor koji mi daje mogućnost odnosno temelj za kasniju igru. Sve je podređeno likovnim elementima tako da tu jako često imam određeni vid asocijacija, nije to ključna namera već likovni elementi su ti koji određuju sliku i njoj se u potpunosti prepuštam. Svaka slika jedna posebna avantura. Nemam plan već stvaram oonako kako vidim i osećam u trenutku, nekad slika vodi mene, nekada ja nju, sada više ona vodi mene jer sam uslovljen prostorom, veli Đurišić i dodaje da će kolorit i oblici iz Tamnjanice svakako će imati uticaja na njegov rad.

Dušan Kirbiš dolazi iz Ljubljane gde je studirao na Akademiji lepih umetnosti, ali se usavršavao u Berlinu, živeo u Njujorku da bi se opet vratio u rodni grad da preuzme docentsko mesto na Prirodno tehničkom fakultetu, Odsek za dizajn.

„Radim kao slikar, vajar i pišem teoriju, nemam ograničenja. Bitno mi je antološki za egzisentciju toga što se može nazvati umetnost. U smislu poetike manje se bavim sintaksom, tom gramatikom kako nešto napraviti lepo ili lepše ili ugodnije u komercijalnom smislu već više interesuje moja istinita, moja unutaršnja priča. Možda nekako egzistencijalno to što mi se događa ili što mi je bitno u trenutku. Ja zapravo nemam koizinstentnu formu preko koje bi me se moglo prepoznati, uvodi nas u svoje stvaranje Kirbiš koji se nada da će se „vraćati u Tamnjanicu“.

 

Takođe pročitajte

Festival CircleArt – Zelena promena je ženskog roda? – nagradni javni poziv za fotografiju

U okviru EU zelene nedelje, EU info point Niš i Festival reciklažne i cirkularne umetnosti …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.