utorak , 21 januara 2020
Početna / DOŽIVETI STOTU / Bez koje nema života

Bez koje nema života

Najlepše svedočanstvo o važnosti soli ispisao je Vilijam Šekspir u „Кralju Liru”: kad je ostareli vladar odlučio da ostavi zemlju onoj kćeri za koju se pokaže da ga najviše voli, najmlađa Кordelija je rekla da je otac za nju kao so, bez koje nema života. Кralj je, nažalost, prekasno shvatio ovu metaforu.

Potcenjeni sastojak u ishrani

I dan-danas mnogi potcenjuju značaj ovog sastojka u hrani, koji je u novije vreme stekao lošu reputaciju kao jedan od uzročnika visokog pritiska. Činjenica je, međutim, da su neslana jela ne samo bezukusna, već i nezdrava – problem je samo u količini. Naime, mnoge vrste industrijski prerađenih namirnica sadrže so, odnosno natrijum koji je njen glavni činilac, čak i kad se to ne bi moglo zaključiti na osnovu njihovog ukusa. Da ne pominjemo razne salame, čipsove, gotove supe… S druge strane, povrće i žitarice koje jedemo često imaju u sebi sasvim dovoljno soli za naše dnevne potrebe.

Natrijumske „bombe”

Zanimljivo je da su neka jela iz restorana brze hrane nepravedno optužena kao „rudnici soli”, na primer prženi krompirići, dok se za neke druge koji to zaista jesu to nikad ne bi pretpostavilo, recimo za picu i hamburgere. Visok sadržaj soli je otkriven, pokazuju neka istraživanja u SAD, a prenosi američko izdanje popularnog časopisa „Riders dajdžest”, čak i u 60 odsto sirovog mesa i živine na tržištu. Posebno se to odnosi na pakovanja na kojima piše „produžena svežina”, „marinirano”, „poboljšano” – najbolje je birati ona s oznakom da sadrži najviše do četiri odsto vode.

Čak i oni koji nemaju povišeni krvni pritisak ne bi bilo loše da u ishrani koriste manje pomenutih „slanih” proizvoda, preporučuju stručnjaci, naročito ako su u poznijem životnom dobu, jer so može da im prouzrokuje glavobolju. Jedno skorašnje istraživanje na oko hiljadu ispitanika sa hipertenzijom, koji imaju od 60 do 80 godina, pokazalo je da „neslana” ishrana znači manje glavobolja.

Ne možemo bez nje

Ne možemo, ipak, živeti sasvim bez soli. Ona je neophodna našem organizmu jer omogućava prenos hranljivih sastojaka i kiseonika, zahvaljujući njoj rade mišići, a nervi su u stanju da šalju poruke. Telo odrasle osobe u proseku sadrži oko 250 grama natrijuma, što je otprilike količina koja stane u tri slanika.

Dvadesetih godina prošlog veka jodirana so je postala jedno od glavnih oruđa za borbu protiv gušavosti, oboljenja tiroidne žlezde, nastalog usled nedostatka joda. Više od polovine kuhinjske soli koja se danas može naći u prodaji je obogaćena jodom, a gušavost je takoreći istrebljena.

„Slana” plata

U antičko doba so je bila toliko dragocena da su, recimo, njome isplaćivali vojnike u starom Rimu, pa ako su bili nezadovoljni njegovom službom, i vrećica sa solju je bila lakša. Otuda u engleskom jeziku izraz „Nije vredno date soli” za loše obavljeni posao. Reč koja znači platu, odnosno isplatu na engleskom jeziku (salary) potiče upravo od latinskog naziva za so (sal).

Danas se u kulinarstvu koriste razne vrste soli, od obične kuhinjske, krupne morske, pa do bele i ružičaste himalajske, a najskuplja na svetu je „ametist” koja se dobija izuzetno složenom procedurom iz bambusa, i košta skoro 800 dolara za kilogram!

Iako se smatra da je morska so zdravija od kuhinjske, obe imaju u sastavu isti procenat natrijuma, oko 40 odsto. Ako biste želeli njega da izbegnete, onda začinite hranu biberom, lukom, bosiljkom, ruzmarinom, origanom, alevom paprikom…

Biblijska metafora

Vrednost soli potiče od toga što se pokazala kao najbolje sredstvo za konzervisanje hrane. Uspon Venecije u 13. veku usko je povezan s time što je bila najveći trgovac solju u to vreme. Setimo se da su mnogi preduzetnici u minulim stolećima izgradili svoje bogatstvo upravo na monopolu u transportu u prometu soli – pomenimo srpskog „kralja soli” Mišu Anastasijevića!

Sposobnost da očuva (namirnice) od propadanja doprinela je da so stekne i simboličnu vrednost, kao metafora za trajnost, stalnost, ubeđenje. U tom smislu se pominje i na više mesta u Bibliji: „so zemlje”, „stubovi od soli”, „sporazum o soli”.

Češće na ulicama nego na tanjiru

Statistički podaci govore da se najveća količina soli na tržištu ne koristi u ishrani i preradi hrane nego – za posipanje ulica u zimskom periodu, protiv klizanja. Na naše trpeze stigne manje od tri odsto.

 

Izvor: Politika 

Autor: Aleksandra Mijalković

Takođe pročitajte

Podrška mladima u izboru budućeg zanimanja

Petnaestoro maturanata gimnazija i srednjih stručnih škola posetilo je kompaniju Better Collective Niš u okviru …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.